• У години у којој Република Српска и Србија заједнички обиљежавају 150 година од избијања Невесињске пушке, у Галерији СПКД „Просвјета“ у Билећи, у петак 19. септембра 2025. године, свечано је отворена изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, посвећена једном од најславнијих херцеговачких јунака – харамбаши Перу Тунгузу.

  

Да је сама свечаност имала посебну тежину, свједочи и чињеница да је уприличена у вријеме традиционалних Ћоровићевих сусрета писаца, што је додатно обогатило културни садржај овог херцеговачког градића, претварајући Билећу у прави духовни и културни центар источне Херцеговине.

Звук гусала Милоша Паровића и епске ријечи Бора Граховца кроз пјесму „Невесињска пушка“ вратили су публику у вријеме хајдучких састанака показујући да је усмена традиција и даље живо ткиво културног памћења.

Историчар Лазар Радан, који је и отворио изложбу, нагласио је да је устанак 1875. године у Херцеговини за Србе „оно што је Први српски устанак за оне са друге стране Дрине – почетак приче о ослобођењу и уједињењу“.

– Пуцањ харамбаше Пера Тунгуза испаљен 5. јула 1875. године био је више од варнице. Формално, устанак почиње 9. јула, али је то увертира која је била прва организована акција. Све друго било је спорадично. Колико је тај пуцањ био битан, свједочи утисак Hanessa Granditsa који је записао да је то „пуцањ српских терориста и кршилаца закона“. То говори о снази и значају догађаја који је одјекнуо далеко изван граница Херцеговине – рекао је Радан за Слободну Херцеговину.

Радан је подсјетио да су „меци које је Перо Тунгуз испалио 1875. путовали четири деценије и нашли своје остварење у националном уједињењу 1918. године“. Према његовим ријечима, управо је у томе величина једног човјека који је имао благослов да доживи испуњење идеала за који је кренуо у бој.

Поетски печат вечери дао је пјесник и писац Боро Граховац. Аутор награђеног романа „Лукавачки кланац“ који је инспирисан Херцеговачким устанком, ове вечери казивао је стихове своје пјесме „Невесиње на Истоку“.

Вече је својим обраћањем заокружила ауторка изложбе Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду.

Она је нагласила да готово свака херцеговачка породица носи живо предање о јунацима, а у њеној породици то је био управо харамбаша Перо Тунгуз.

– Перо је имао ту Божију милост да траје и да се кроз његову биографију преламају најважнији историјски догађаји друге половине 19. и почетка 20. века, у којима је био активан учесник: Невесињска пушка, Улошки устанак и Први светски рат. 

Ауторка је нагласила да је Билећа у сваком времену српству у континуитету даривала непоколебљиве борце за слободу наводећи војводу Глигора Милићевића који се на крају устанка запитао: „Зар неће ову земљу обрађивати онај коме је овде девет ђеда рођено?!“, као и на лик и дјело Владимира Гаћиновића, духовног зачетника Младе Босне. Закључила је да су нашу преци веома добро знали за које идеале се боре.

– На слободу се не чека. За слободу се не моли. Слобода се осваја. И ту лекцију, прије тачно сто педесет година, Перо Тунгуз и саборци су нам већ једном одржали. Наша је дужност да је памтимо, живимо и преносимо.

И данас, 150 година након Перовог пуцња, српски идеали остају исти – борба за слободу, достојанство и право на сопствени пут. Искушења се нису промијенила, али су добила нове облике кроз глобални економски империјализам, политички притиске, културне и духовне изазове. Али порука остаје непромијењена – ко не брани своје вриједности, изгубиће идентитет и слободу.

Изложба, која је резултат вишегодишњег рада и породичног архивског насљеђа, реализована је под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, у сарадњи са СПКД „Просвјета“ Билећа и удружењем „Култура без граница“. Стручну подршку пружио је историчар Ненад Урић из Историјског института у Београду.

Т. Ћоровић