• У борби против Аустро-Угарске Монархије словенски народи су уско сарађивали.

После I Хрватског свесоколског слета у Загребу 5 августа 1906. посетило је Дубровник 300 чешких сокола. Дубровачки Срби дочекали су их са својом музиком. На поздрав др Антуна Пуљезија у име дубровачких Срба одговорио је чешки посланик Клофач : „Поздрављам слогу Срба и Хрвата проти заједничком непријатељу”. (1)

После Првог светског рата везе које су постојале у Аустро-Угарској Монархији пре Првог светског рата биле су проширене у међуратном периоду као део примене идеје словенске узајамности. Чеси су оснивали своја летовалишта на Приморју у Југославији. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари код Дубровника. Соколи из Дубровника су приредили излет и јавни час у Купарима 1927. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (2)

Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање народа Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и од народа, у чему су предњачили соколи. На станици у Гружу госте су дочекали представници Трговачке Обртничке Коморе, Ческе Беседе и многобројно грађанство. Поздравну реч одржали су представник  Коморе и Ческе Беседе а у име царинских чиновника Васо В. Пипер (члан Соколског друштва Дубровник)  који је говорио о везама двају братских народа. Гости су разгледали лепоте Дубровника под вођством професора Марка Мурата и Ника Ђивановића. Увечер приређен је банкет од стране Општине и Трговачког Удружења. На банкету су били присутни представници војних и цивилних власти и елита града. Гости су бродом  „Куманово” отпутовали за Котор. На Цетињу госте је поздравио Гавро Милошевић, староста Соколске Жупе Његош. На повратку у Котору укрцали су се на брод „Карађорђе”. У Макарској на обали је било искупљено сво грађанство са музиком и представницима свих месних власти. Дирекције Дубровачке и Јадранске Пловидбе омогучиле су гостима бесплатну вожњу на својим луксузним паробродима. У Споменици коју је поводом посете издало Удружење царинских чиновника краљевине С.Х.С. истакнуто је: „Нека ова споменица буде вечни спомен нашега Удружења и нека служи као пример будућим генерацијама: „Да у славенској узајамности лежи срећа свих Славена ! ”.”  (3)

Сем власти и национална друштва су радила на што тешњој сарадњи између словенских народа. Године 1929 “Управа Соколског Гласника”,  обратила се нарочитим позивом на сва братска Соколска друштва на чијем се подручју налазе купалишта, лечилишта, опоравилишта итд., једном речи на она места, која би могла својим природним, здравственим и другим красотама и добринама привући на себе позорност – не странаца – већ нас Југословена-Сокола, који смо до сада на жалост за те наше крајеве, њихове лепоте и користи знали  мање, односно показивали мање занимања и разумевања него странци. Данашње свечано издање упозориће тим својим огласима под горњим насловом бројне своје претплатнике у домовини а и у  братској Чехословачкој и Пољској на богатство наше домовине. Упозориће северну нашу браћу и сестре на све те красоте и позвати их да дођу на своје “Словенско море!” Наша је дужност, да се већ једном пренемо и да почнемо у живот провађати гесло “Свој своме!” Ево нам најлепше прилике. Одужимо се бројном посетом њима – нашим оглашивачима, који су са своје стране показали разумевање нешег настојања.”(4)

Чланице Пододбора „Књагиње Зорке” из Дубровника дочекале су и бринуле о смештају студената Мале Антанте. (5)

У Цавтату  је 16. 7. 1930. летовала колонија  студената  Мале Антанте. У Малој Антанти биле су Чехословачка, Југославија и Румунија.

Прашки „Народни листи” од 22 маја 1932. објавили су позив : „Чехословачка република има много природних красота, али нема мора, међутим га имају зато наша браћа Југословени, чија земља није за нас иностранство и туђинство, јер се међу њима осећамо као међу својима најближима. Сматрамо зато својом дужношћу да скренемо пажњу свакоме, који жели да се опоравља на мору или који треба да према  лекарској препоруци, пошаље своју децу на море, да се одлуче свакако за југословенски Јадран. На то смо посебно обвезани ове године с разлога, што се спрема огромна маса југословенског Соколства, на наш слет, па ако се око 8.000 Југословена, при овој опћој кризи, одлучило да дође к нама у Праг, онда је тај њихов гест а уједно и жртва збиља убедљив доказ пожртвоване братске љубави, која се не сме заборавити. Остајмо верни један другоме, узврачајмо љубав љубавју, позорност  позорношћу. Зато морате ли на море, дајте свакако предност Југославији, њезином и нашем Јадрану !”. (6) После слета у Љубљани 1933. група од око 1.000 чехословачких  сокола и соколица предвођена Труларжом посетила је Котор. Дочек је био величанствен. Маса народа са градском музиком дочекала је соколе из Чехословачке на обали. У име града поздравио их је градски начелник. У име сокола поздравио их је Марчић и истакао словенску солидарност и верност за верност. Труларж се захвалио. Гости су разгледали град и његове знаменитости. Многи су пошли и до Цетиња.  Труларж је желео да поздрави бискупа Учелинија. Посетио га  је заједно са Марчићем. Бискуп је био ганут посетом, захвалио се на пажњи и истакао братство народа Југославије и Чехословачке. Чехословаци су били испраћени музиком и урнебесним поклицима. Которске госпође и соколице предале су неколико кита цвећа. (7)

Чешки туристи су током година у све већем броју летовали на Јадранском мору. У Чешкој је постојала литерарно-музичка едиција о Јадрану. Чешки виртуоз на виолини Луис Замечник  долазио  је и раније у Цавтат. У хотелу „Тиха” био је одсео  као спортски риболовац који је цео дан пецао.  Наступио је 17. јуна 1934. на позорници дворане хотела Купари. Изводио је народне напеве уз пратњу на клавиру маестра Рудолфа Чихала. Чист приход поклонио је соколском друштву Цавтат. Због њих  је и приредио концерт. Истакао је за соколе да су његова браћа са Јадрана. Соколско друштво Цавтат наградило га је са ловор венцем који је исплела чланица Марија Шварц. Други ловор венац предао му је телепат Свенгали у име госпође Павелове из Купара. (8)

Песник и књижевник Јири Махен, чије је право име било Антонин Ванчура, био је нарочити пријатељ Југославије и Јадранског мора. Сваке године долазио  је  у Далмацију, а нарочито на острво Хвар, где је на својим шетњама по Јелси, Брусју и осталим селима острва долазио у додир са рибарима и сељацима и показивао нарочиту љубав за њихов мукотрпан живот. Био је несрећан када је, због тешке плућне болести, морао да се одрекне излета на југ, па је свој бол изразио у књизи „Растанак са југом”. Његова збирка стихова „Растанак са југом” објављена 1934 године и читава посвећена Далмацији, имала је по „Соколском гласнику” нарочити успех, једнако као и „Рибарска књига” и многа остала његова дела. Рођен је 1882 године у Часлави, био је директор библиотеке града Брна и написао је низ песничких, драмских и критичких дела. Био је песник унутрашњих душевних болова, дубоко мисаон и осећајан. Нарочито су му биле познате драме „Пророк”, „Мртво море” и  „Јаношик”, збирке стихова „Пламинки”, „Баладе” итд. (9)  

  Сем Чехословака и припадници других словенских народа летовали су на Приморју. На иницијативу југословенско-бугарске лиге у Београду и бугарско-југословенског удружења у Софији у међуратном периоду организовано је да студенти из Југославије проводе летњи одмор на Црном мору а бугарски студенти на Јадрану. У Бургасу и Варни је 1939 године летовало 110 студената и студенткиња из Југославије. Четрдесет бугарских студената и студенткиња, чланова академске секције бугарско-југословенског удружења у Софији, отпутовало је под вођством председника секције Илије Млечкова преко Београда за Дубровник. У Дубровнику и   Цавтату провели су тридесет дана, а затим  су кренули у десетодневни излет по обали Јадрана. (10)

После Судетске кризе 1938 године настављена су чешка летовања на Приморју. Нараштај Соколског друштва Корчула, срдачно је поздравио групу од 70 чешке деце, која су се враћала из Дубровника у Чешку. Нараштајци су својој словенској браћи поделили дарове. На обали су се вијале југословенска и чехословачка застава. У часопису „Соколски Гласник” истакнуто је да је испрачај оставио на бројне присутне дубок утисак. (11)

После окупације Чешке 1939. национална удружења помагала су чешким избеглицама које су бежале преко Југославије. Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је децембра 1939. соколско вече у оквиру Петрове петолетке. Било је преко 150 чланова друштва на приредби. Прочитано је писмо чехословачког посланика у Паризу Осуског, које је упутио соколима и грађанима у Великој Кикинди, захваљујући на гостопримству указаном избеглицама из Чехословачке, у марту 1939. (12)

Коло Српских Сестара примило је у свој дом у Београду породице са малом децом на стан и храну. Дали су одела, џемпере и друго избелицама. Чланице Кола скупљале су прилоге и чиниле све да олакшају и ублаже тешке дане словенских избеглица. У свом извештају за 1939-40. чланице Кола истакле су да су издале 2.823 оброка у свом дому за словенске избеглице и избеглице из Бановине Хрватске. Сем тога дале су за избеглице 3.660 динара, а удружењу чешких жена за њихове циљеве 3.327 динара. (13)

Упркос свему што се догађало тежња ка словенској узајамности није нестала. У Прагу је 1940 године изашла књига „Vitr od more” (Ветар с мора) коју је написао чешки песник и пријатељ Југославије Адолф Весели. Објављена је под покровитељством Чешко-југословенске лиге, у издању књижарнице Л. Мазача. Књига је имала 160 страна великог формата. Први део епоса „Стражар светионика” догађао се на острву Корчули и приказивао је згоде младог рибара Анте Новљана. Други део епоса, „Дозив мора” био је пун одушевљења лепотом приморја и морске пучине, док трећи део „Сунчани крес” славио  независну југословенску државу која је дошла до свога слободног мора. У чланку „Чешка епопеја о Југославији” у  „Соколском Гласнику” истакнуто  је да је дело Адолфа Веселог било прожето познавањем нашег народа и наших крајева и љубављу за његов напредак и слободу. Будућност своје браће, чешки песник је видео у слози и јединству, у раду и напретку. У својој књизи писац је истакао : „Спајати народ у мисли и духу, прожети сва срца немиром пуним стварања, уништавати све што слаби и раздваја, и свему што цвате даривати сунце! … Дигнути народ свој на светску висину и градити славну Југославију!” Писац књиге желео  је да у том загрљају види и Бугарску : „Четири словенска рода, мушки, један поред другога, једнодушно дижу главе к сунцу и клићу : Живела Југославија, живела славна и заједничка мати наша!” (14)

Везе између словенских народа створене у борби против Аустро-Угарске Монархије настављене су и после Првог светског рата. У међуратном периоду у ослобођеним словенским државама дошло је до практичне примене  словенске узајамности кроз летовања на Приморју у Југославији. У међуратном периоду власти Југославије и Чехословачке водиле су заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање њихових народа. Са своје стране соколи су подржавали летовање на Јадрану као „Словенском мору“. Чеси су сматрали да је обала Југославије и њихова обала. Зато су оснивали своја летовалишта на Приморју. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари код Дубровника. Међу чешким пријатељима Далмације истицао се књижевник Јири Махен. Писао је о Далмацији у својим делима. И остали словенски народи су користили летовања као практичну примену на делу словенске узајамности. После окупације Чешке 1939. више није могло бити  речи о летовањима, него су национална удружења у Југославији помагала чешким избеглицама које су бежале преко Југославије. Упркос свему што се дешавало  тежња ка словенској узајамности није нестала и у Прагу су 1940. излазиле књиге посвећене Југославији.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”,„Соко  на  Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 152; 

2. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73; В, „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. маја 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 155; В.П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 308;

3. „Споменица на посету Сполека …”, „Царински гласник“, Београд, јули-август 1928, бр.7/8, стр.203,246-254;

1. „Са сунчаних обала нашег Јадрана наша купалишта и летовалишта”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;

2. Споменица Друштва „Књегиња Зорка“, Београд, 1934, стр. 313, 314;

3. „Словенска солидарност”, „Кроника“, „Соколски гласник“, Љубљана, 27 маја 1932, бр. 22, стр. 4;

7. „Соколско друштво Котор”, „Соколски гласник”, Љубљана, 28 јула 1933, бр. 30, стр.3;

8. „Концерат уметника Замечника у корист Сокола”,  „Соколски Гласник”, Љубљана, Видовдан 1934, бр. 27, стр. 9;

9. „Смрт чешког пријатеља Југославије”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 5;

1. „Узајамна летовања бугарских и југословенских студената”, „Соколски гласник”, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 1;

2.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 6;

12. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;

13. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 5, 6;

14. „Чешка епопеја о Југославији“, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 2;