• „Пјесничка  збирка На прагу Стварности Огњена Кандића необичан је артефакт чак и у рукопису. На први поглед необичан обим збирке упућује на прилично претенциозног пјесника чији првијенац наличи изабраним дјелима. У суштини, ствари стоје друкчије, јер је сам пјесник најмање крив што су се пјесме пабирчиле чекајући боље дане у којима ће угледати нову зору властитог свитања.”

Колумниста Слободне Херцеговине Огњен Кандић објавио прву збирку пјесама

Овим ријечима почиње свој критички осврт рецензент поменутог рукописа, проф. др Саша Кнежевић.

На Марковдан, 08. маја, „нова зора властитог свитања” Кандићеве поезије коначно је осванула. Праг Стварности, са ког је промишљао о свијету и човјеку, о Богу и себи, времену, љепоти и „другим узалудоријама”, прекорачен је. Истоимена збирка одабраних пјесама, писаних свих ових година, по ауторовим ријечима, за столом и шанком, на вјетрометинама херцеговачких видиковаца и звиздану црногорских плажа, аутобусима и студентским домовима, као кћерка стасала за удају, овим објелодањивањем, на извјестан начин, отргла се од свог „родитеља”, постајући своја, али и помало туђа, наша, барем колико и његова, све док се говори и чита.

У разговору за Слободну Херцеговину поводом објављивања свог књижевног првијенца, Кандић, истиче да највећу захвалност, прије свега, дугује Богу, који га је, како каже, удостојио овог дара да свијет око себе и себе у њему, видљиву и невидљиву Стварност с обе стране оног прага који их истовремено раздваја и спаја, сензитивније доживљава, преиспитује и остихотворава.

Душан Пејић, млади докторанд Београдског универзитета, иначе лектор и коректор Кандићеве збирке, наводи како је мало пјесника који на књижевну сцену ступају овако изграђени, стамени и искусни као Огњен. Један међу ријеткима оваквим био је негда легендарни Милан Ракић. Савршенство везанога стиха и еуфонија Ракићеве риме Кандићев су достигнут поетички циљ – циљ којем су тежили многи, али претежно неуспјешно. А ту су и тематско-мотивски дотицаји и исте пјесничке преокупације. Ако стварање поезије не подразумијева прелазак прага несвјесног и силазак у његове поноре, онда је оно бар гледање са тога прага – прага који води у подрум душе људске. Због тога су пјесници – али мало ко као Огњен Кандић – подрумари човјечје душе, закључује Пејић.

Збирка На прагу Стварности подијељена је на шест тематских цјелина. Кроз један тако широк тематски спектар аутор нас, путем својих преокупација и имагинације, води од мисаоних и социјалних, преко родољубивих, па све до љубавних „поезофирањa”. По ријечима професора Кнежевића, Кандићеве пјесме, њих чак 71 колико их се обрело у збирци, у мањој или већој мјери су у константном интертекстуалном, идејном или аутоцентричном дијалогу, а аутору као филозофу дијалог јесте природан облик приповиједања, са самим собом, са пјесницима, Богом, са Љепотом – схваћеној у једном метафизичком смислу – којој је, на крају крајева, Кандић и посветио ову књигу.

Да се данас пјесме уче напамет како би се рецитовале дјевојкама и да дјевојке имају времена да слушају неког постмодерног Сирана, сматра Кнежевић, то би сигурно биле неке од Кандићевих пјесама. Ипак, Кандић је на себе скренуо пажњу прије свега као родољубиви пјесник. „Крик нерођене Србије”, Гледа те Лазар”, „Опомена”, „Ехо бесмртника” само су неки од наслова којима је овај аутор претходних година освојио срца публике.

Као издавач иза овог младог пјесника и филозофа стао је професор Радомир Вучковић и СПКД Просвјета Гацко, којима Кандић исказује посебну захвалност на указаном повјерењу.

Прва промоција књиге биће уприличена у догледно вријеме, највјероватније на Филозофском Факултету у Палама. Због актуелне ситуације, још увијек је незахвално говорити о било каквим датумима, како те, тако ни промоција по другим градовима које је аутор свакако планирао. Збирку за сада можете наручити непосредно преко мејла ognjenkandic24@gmail.com, по цијени од 12КМ, односно 6€ без поштарине. Збирка садржи 132 странице и штампана је у тиражу од 300 примјерака у тврдом повезу.

T. Ћоровић