Поводом 95 година од смрти Алексе Шантића портал Слободна Херцеговина објављује пјесму младог Невесињца Огњена Кандића, студента мастер студија Филозофије
Још се галеб вије над твојим Мостаром А велешки вихор лет му лаки бодри, Још дјевојке младе шетају по Старом Јоргован се и сад авлијама модри.
Још Неретву смарагд величанствен боји И најслађе воће рано сазријева, Херцегова кула још наузгор стоји Али твоја пјесма сад се кришом пјева.
У наопак вакат зло се из сна прену Затресе се земља без узбуне труба, Усахнулог ума, с пушком на рамену, Брат на брата крену са шкргутом зуба.
Стрељаше те мртвог безумници исти Који су се тобом дичили у миру, Због имена српског на бронзаној бисти Прогута те вода у лађаном виру.
Поетска је душа довољно велика Да опрости глупост узавреле крви, Бацали су камен на кип бесмртника А од њих, већ сутра, ни трага ни стрви.
Затирући твоје, своје име ниште Одричућ’ се тебе, себе не признају, Срце им је мржње срамно исходиште – Љубављу се вјечне истине дознају.
Немоћни су пред Њом богаљи без слуха За богова језик, химне побједника, Никад неће моћи презир малог духа Убит једно слово васкрслог пјесника.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
