Предсједник недавно основаног Удружења Љубињаца у Србији проф. др Милован Пецељ један је од изабраних иностраних чланова АНУРС.
ХЕРЦЕГОВАЧКИ МИНИСТАР КОГА ПАМТИМО: др Милован Пецељ је професор Београдског универзитета, био је и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву и министар просвјете и културе у влади Републике Српске. (ФОТО: ТРИФКО ЋОРОВИЋ)
Скупштина Академија наука и умјетности Републике Српске данас је за редовне чланове у радном саставу изабрала дописне чланове Витомира Поповића, Бранка Летића, Миливоја Унковића и Неђу Ђурића. „За редовне чланове изван радног састава изабрани су дописни чланови Станиша Тутњевић и Војко Ђукић“, саопштено је из АНУРС након изборне скупштине.
За дописне чланове у радном саставу изабрани су Вељко Марић и Ранко Поповић, док је за дописног члана изван радног састава изабран Срето Танасић.
Скупштина је потврдила и избор иностраних чланова АНУРС Зорана Лакића, Миодрага В. Орлића, Драгана Симеуновића, Николу Цекића, Михајла Петра Вукаса, Милована Пецеља, Предрага Милојевића и Небојшу Лалића.
Предсједник АНУРС Рајко Кузмановић рекао је да је на конкурс који је Академија расписала за избор нових чланова стигло 46 пријава.
„Од тога је пет кандидата одбијено због непотпуних пријава. Пријављено је 19 кандидата за пријем у ред ванредних академика, док је пет кандидата који су из статуса ванредног треба да прећу у ред редовних чланова, а за иностране чланове 12 пријава“, рекао је Кузмановић.
Чланови АНУРС данас су на редовној сједници Скупштине усвојили Буџет за наредну годину, у износу од 1,6 милиона КМ.
Кузмановић рекао је да је буџет за наредну годину за 0,46 одсто већи у односу на овогодишњи.
„На скупштини смо усвојили Програм рада за наредну годину, те разматрали битна питања у вези са издавачком дјелатношћу Академије“, рекао је Кузмановић.
Он је навео да је Програм рада за наредну годину обиман и садржајан, те да је, између осталог, планирано да буде издат трећи том Енциклопедије Републике Српске.
„Планирано је да сљедеће године одржимо око 10 округлих столова и научних скупова, а у плану је и реализација око пет пројеката за коју нам је потребна и подршка ресорног министарства“, рекао је Кузмановић.
Он је додао да ће сљедеће године бити интензивирана међународна сарадња, прије свега са Српском и Руском академијом наука и умјетности.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
