ЊЕГОВИ ХИЦИ БИЛИ СУ ВИЈЕСНИК СЛОБОДЕ: Вијек од смрти Гаврила Принципа

• У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године, умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог светског рата.

Хапшење Гаврила Принципа након атентата на Франца Фердинанда (Фото: Sputnik/ Wikipedia / јавно власништво)

Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођењем и уједињењем.

Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи. Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малолетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на дугогодишње затворске казне и смрт вешањем. У време кад се десио атентат, Гаврило Принцип је био млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, где је био изложен страшним мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро 28. априла 1918. године. При крају живота веома је ослабио због лоших затворских услова, тамновања и мучења.

На зиду ћелије у којој је и умро, пре 99 година, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.

А на затворској лименој порцији, у знак сећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дело, Гаврило је урезао стихове:

„Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви — Ко хоће да живи нек ′мре, ко хоће да ′мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ су након Првог светског рата, 7. јула 1920. године, пренесени и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у Капели видовданских хероја на православном гробљу на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен-плочу на месту где је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске немачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом месту, након Другог светског рата поново је постављена спомен-плоча на којој се налазио натпис:

„Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен-плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на месту атентата које су се налазиле испред Музеја Младе Босне.

Мост у Сарајеву, недалеко од места атентата, 1918. године добио је назив Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом светском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

СРНА