Натопљена крвљу кроз векове ти си,
Бранила си образ целом Српском роду,
Ал’ без борбе никад предала се ниси,
Синови ти твоји донеше слободу.

Многи су животе у аманет дали,
Храброшћу и чојством осветлали образ,
И због потомака на фронту су пали,
Стране су им речи биле предаја и пораз.

Поносне су мајке све од реке Дрине,
Чувале огњишта да празна не буду,
Од Крајине све до равне Посавине,
И деца су бранила своју родну груду.

С’ четрнаест лета на Озрену пао,
Ни основну школу завршио није,
Споменко је живот за слободу дао,
И са неба вечно над нама он бдије.

Митровдан је био деведесет друге,
Невесиње брани земљу Херцегову,
Те јесени ноћи беху много дуге,
Сачуваше момци кршну земљу ову.

Од Трнова све до горе Романије,
Сарајевски борци свуда су стизали,
А насеља где непријатељ никад био није,
За стварање Српске у залог су дали.

Живећеш нам вечно ти земљо Тврткова,
Српска Босно поносита вило,
Борила се столећима противу бегова,
У теби је слободарске искре увек било.

Ненад Јањић