• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ДР СЕЛМЕДИН ФЕТАХИ – ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ „МИЛИСАВ ЧАМЏИЈА“: Једногласна одлука удружења „Ново огњиште“ из Барајева
ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА И ЛАЈФЛАЈН ЧИКАГО ПОДРЖАЛИ ДЈЕЦУ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ТРЕБИЊУ
БИВШИ ТРЕНЕР КОШАРКАША ЛЕОТАРА ПРЕУЗЕО ПАРТИЗАН
Успомене на Михаила Петровића Аласа – најпопуларнију личност старог Београда
БОРО ГРАХОВАЦ: ХЕРЦЕГОВАЧКИ ВЕЗИР АЛИ ПАША
Живот владике Никодима – свијетли путоказ како се у најтежим временима чува достојанство цркве и народа
ГЛАС СЛОБОДЕ: „НЕВЕСИЊЕ“- ЛИСТ СТАРИЈИ ОД „ПОЛИТИКЕ“
АНЂА ШУШИЋ: Пријатељство је најсавршенији израз љубави!
У Мостару додијељено 188 стипендија и награда ученицима и студентима
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (9) – Пјесма

НЕ „МАЛИ РУСИ“ ВЕЋ ДЈЕЦА ИСТОКА

Posted On 13. 04. 2018.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • Веома често последњих седмица, ваљда притиснути тешкоћама свог положаја међу „развијеним“ државама западног свијета, код Срба се може чути како се код политичких структура тих земаља Срби доживљавају као мали Руси.

Свакако, истиче се тиме увјерење да политичке номенклатуре западних земаља наш народ посматрају као традиционално савезнички и одан Русији, па, како се својевремено изјашњавао аустријски владар у поруци митрополиту Стратимировићу „непоуздан елемент у нашој држави“. Уколико начас из погледа изоставимо ноторну чињеницу изостајања демократског начела, жељели би указати на непотпуност овакве квалификације.  Просто, немогуће је очекивати да народ коме је иницијативом и дјеловањем америчке администрације одузето матично државно земљиште пројектује своја стратешка политичка свезивања са отимачем. Зашто не рећи и то да је српски народ, као и други народи Европе, гледао на аграрну Америку као на земљу спаса и да су точкови његових волујских запрега браздали равнице с обје стране Стјеновитих планина, па и да данас није могуће не гледати на темељне вриједности Америке (њезиних оснивача) као високи допринос цивилизацији. Такође, одмах, осјећам потребу да истакнем, нисам сигуран да би било могуће пронаћи познаваоца Америке који би могао одговорити на питање: на који начин се та земља преобратила у свој антипод?
С друге стране, ако се задржимо само на добро документованој историји, везе српског народа са царском Русијом, теку од иницијатива и депутација светога братства манастира Хиландар почетком 17. вијека и оне трају интензивно четири вијека. Али, и везе са Америком трају три вијека. И једне и друге искључиво у форми политичког савезништва све до расапа Клинтонове администрације. Америка друге половине 20. вијека јесте израсла у нешто другачије претходној Америци, што је на чело своје државе истакло биљег-сурогат формиран у годинама Другог свијетског рата, биљег који се не бих усудио да тачније назначим или расчланим, али администрација Била Клинтона започела је нову епоху у развоју Америке: дезинтеграције међународног правног поретка. У наше вријеме та замља преузима мисао европских царских кућа о савезништву Срба и Руса показујући како не познаје природу положаја Срба у историји европског средњег вијека.
Срби су народ који је кроз читаво своје трајање исповједао вјеру Истока и свој једини савез саздао и склопио са Црквом Истока коју је током свог Новог вијека именовао као „константинопољску“ и „јерусалимску“. Русија Србима бијаше земља сигурности у којој су налазили уточиште и много јој доприносили, као што је том народу и Америка била уточиште и земља којој су најбољи међу њима доприносили више него најбољи међу осталима. Политички центар православног свијета бијаше у руској земљи и послије пада Цариграда у 15. вијеку, Срби су своје наде управљали моћној многољудној православној земљи, али мени није познато да је у периодима најтежих геноцидних удара на српски народ током на пр. 17. вијека српски народ узвикивао своју припадност неком руском политичком или црквеном средишту.
Узвикивао је припадност Константинопољу и Јерусалиму. Ево примјера. Када је српски православни епископ костајничко-зронопољски и Лике и Крбаве преосвећи Стефан Љубибратић потакао власти у Бечу да организују изјашњавање народа о вјерско-црквеној припадност на почетку четврте деценије 18. вијека, па овај „референдум“ и спроведен, Срби су се листом изјаснили као припадници Свете Матере Цркве јерусалимске и константинопољске. Све то у присуству представника државе. Владика Стефан (Љубибратић), претходно (1722-25) протјеран из Боке и Далмације, постигао је потпуни тријумф.
И Рус и Бугарин и Грк свакако и тада и данас неће иказати своју темељну припадност свом националном црквеном средишту, већ најприје Цркви Истока, њезиној матици и прапочетку: православној, правомислећој, неизрецивој Матери Цркви јерусалимској и константинопољској. Једном обједињавајућем принципу, сјајном и неугасивом, свијетлу које је у један мах обасјало свијет, свијетлу Спасовом и његовом државно-политичком узакоњењу у држави свијета: царству источних Ромеја, Византији. За Србе, њихово пећко сједиште, или светоапостолско у Расу, јесу тачке највише и дјелатне црквене традиције њихове помјесне Цркве, али и даље само копче са укупном васељеном и мисли првих отаца израженом саборима. Ова историјска линија израстала је у врхунски вјерско-црквени план одржања и њој су током историје Срба сљедовале владарске куће Немањића, Косачића, Балшића и других. Државе Срба средњега вијека створиле су у том снажном потицају умјетничка и градитељска остварења равна најбољим остварењима ренесанске Италије. Управо на Космету. Али, врло особено и у планинама Босне и хумско-захумском зрцалу кнеза Растимира.
Постојало је у давнини нешто што је постало дијелом националног плана. Огромна жртва народа који је на Космету и на још барем хиљаду мјеста задржавао турску бујицу да не удари у градове и поља централне Европе. Ову врсту доприноса и српске традиције европске владарске куће нису видјеле. Ова народна жртва бијаше једном од двије историјске равни у којима је српски народ мапирао хришћанско европско и средоземно поље. Друга бијаше земна поверхност по којој је низао своје задужбине и црквице, а њезина највиша остварења постигнута су у Рашкој и на Космету. Клинтонова Америка је учинила први историјски покушај дезинтегрисања ове земне јерусалимске и константинопољске мапе.
Вјерујем да није могуће да српски народ изгуби из вида Америку њених оснивача. Али, прије свега, он гледа на сопствени унутрашњи план одржања, историјски и културни образац обједињавања, свој васељенски учинак који је исказан беспримјерном жртвом. Жртвом пред Богом, жртвом изведеном без и једног савезника. Између чекића и наковња. Жртва и смрт која је хиљаду пута поновљена као смрт усамљеног. Преко седамдесет гора познао је тај народ једно царство који му је пружило руку помоћи.
АУТОР: ГОРАН Ж. КОМАР


Погледајте сличне вести:



  • ik
    БЕОГРАД, 01. ЈУН 2018. ГОДИНЕ: Промоција књига "Епитаф за Босну" и "Коме сметају мали Руси"
  • rujani-16
    ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ НА ОСВЕШТАЊУ ХРАМА У ДОЊИМ РУЈАНИМА: Без покајања нема измирења Истока и Запада!
  • Screenshot_20200820-072714_TubeMate
    МАНАСТИР ДУЖИ – вијековни граничник истока и запада (ВИДЕО)
  • Дубровник-2
    ИРЕНА АРСИЋ: Дубровник је представљао посебну везу Истока и Запада
  • 10
    Документарни филм "Дјеца" приказан у Београду: Доста су други причали о нама, немамо више право да ћутимо (ФОТО)
  • festival
    ДЈЕЦА У ОЧУВАЊУ ТРАДИЦИЈЕ: Завршен шести мeђународни фестивал фолклора у Билећи (ФОТО)
  • darka-00
    ДНЕВНИК ЈЕДНЕ НАСТАВНИЦЕ: Само дјеца знају да се боре за своје снове
  • дјеца
    Дјеца из Српске у гостима код предсједника Србије
  • 41353197_292479401340002_5109981647298625536_n
    МОНАХ ГЕОРГИЈЕ СВЕТОГОРАЦ: Ми смо дјеца Васкрсења!
  • coronavirus-5088470_1920
    ПИСМО МИНИСТРУ ШАРЧЕВИЋУ – Моја дјеца неће носити маску
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ГАЦКО, 19. АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ: Промоција књиге „Културно памћење тршћанских Срба“

Next Story

Зборник који читаоцу открива авангардног Бојића

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ДР СЕЛМЕДИН ФЕТАХИ - ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ "МИЛИСАВ ЧАМЏИЈА": Једногласна одлука удружења "Ново огњиште" из Барајева

Posted On 13. 05. 2025.

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА И ЛАЈФЛАЈН ЧИКАГО ПОДРЖАЛИ ДЈЕЦУ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ТРЕБИЊУ

Posted On 08. 05. 2025.

БИВШИ ТРЕНЕР КОШАРКАША ЛЕОТАРА ПРЕУЗЕО ПАРТИЗАН

Posted On 08. 05. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Преузето са:...

Posted On 05. 05. 2025.

Сава Скоко је из Гацка. Он је напис...

Posted On 05. 05. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 04. 05. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...