• Није лако помирити људе, а чудесно је када их уједините. Ми то као народ најбоље знамо.

Гдје су два Србина ту су три политике и четири политичке странке. Само још понешто остаје да нас може помирити, а потом и ујединити. Светог Саву смо без страха и части већ оклеветали и довели у питање вјеродостојности.

То ријетко преостало зрно духовног тамјана за несложне, обезбожне и посвађане Србе јесте Свети Василије Тврдошки и Острошки. Свето зрно у које се не тиче – страха Божијег ради. Свеца су клеветали и сурово прогонили док је био жив али његове мошти не смију оговарати. Божија чудеса их чувају без трептаја – страшним огњем истине и правде.

Херцеговина је света и велика пред нашим народом само због ових зрна Богом освећене душе.

Свједок сам како наш народ поштује и воли Светог Василија. Бројни гости из обезбоженог Београда, пуног секти и разних школа филозофије, људског мудровања, јоге и медитације, катакомбних сусрета и скривених мистерија, најбољи су доказ тога. Сви они и ја с њима приступом родном селу Светог Василија и гробу његове мајке Анастасије осјетимо чудесни мир и свјежину бесплатне истине и безмитног лијечења.

Херцеговачко сунце, најзлатније на небу, на каменом прагу родне куће острошког свеца пробије се до наших срца кроз тамне облаке обмане, лажи и кривоклетства храбрећи лукавствима измучену душу.

Свети Василије Тврдошки и чудотворац Острошки, наше дијете Стојан, српска је константа пред Богом и као такав остаје нам уски пут сусрета, измирења и уједињења за будућност, а која ће то од нас без сумње захтјевати.

Слава и хвала Богу да је тако!

Горан Лучић

+ на славу Светог Василија Тврдошког и Острошког – о 350. годишњици упокојења светитеља