Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило на Јадовну.
„То је апсолутно одговорно према нашим прецима и сународњацима који су овдје убијени, те према нашој још нерођеној дјеци и потомцима у функцији превенције геноцида“, истакао је Басташић.
Он је напоменуо да оно страшно што се овдје десило 1941. је покушано и у одређеној мјери поновљено 1991. године.
„Истина о Јадовничкој и Пашкој трагедији се све више пробија у јавном простору, а то потврђују и највиши политички званичници Републике Српске и Србије када помињу Јасеновац често кажу Јадовно и Паг“, истакао је Басташић.
Басташић је рекао да је Удружење за 10 година успјело о да пронађе 11 јама на Велебиту које су биле масовне гробнице жртава и поставило укупно осам дрвених Часних крстова, истичући да је задовољан чињеницом да локално становништво до сада ниједан од тих крстова није оскрнавило.
Он је рекао да Удружење није успјело у намјери да подигне малу јадовничку капелу од личког камена покривену плочама са личких кућа страдалника о чему је раније добио обећања за помоћ од бројних званичника из Републике Српске и Србије.
„Поставили смо Часни крст на мјесту гдје намјеравамо да подигнемо капелу и добили благослов Епископа горњокарловачког Герасима, израдили пројекат, али не можемо добити грађевинску дозволу од власти Хрватске, истакао је Басташић.
Басташић је рекао да Удружење не тражи новац за подизање ове капеле, апелујући на људе који имају утицаја да помогну Удружењу да добије грађевинску дозволу за реализацију овог пројекта.
Он је рекао да Удружење у протеклих 10 година није успјело значајније допунити попис јадовничких жртава, истичући да је преминули српски историчар Ђуро Затезало пописао свега 10.500 жртава.
„Нисмо успјели да ексхумирамо кости бар из једне јаме, а настојаћемо да пронађемо и остале од 32 регистроване јаме и да уз највећи број њих подигнемо часне крстове“, закључио је Басташић.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Београда Вељко Ђиновић, изразио је захвалност свима који су дошли на Јадовно да „спасу своје душе“ у дане данашњих Задушница и сутрашњих Духова.
„Свети мученици Јадовнички ове дане овенчаше бројем на небу, а на земљи славом, због чега је важно да их овдје поменемо и помолимо се за њихове свете душе“, истакао је Ђиновић.
Ђиновић је поручио Србима да треба да их буде и више на Јадовну.
„Али Бог нам рече, стадо је мало. Много је званих и мало је одабраних. Зато и кад нас овдје буде и двоје и троје ту је и Господ Бог са нама“, закључио је Ђиновић.
Матурант Гимназије из Новог Сада Александар Малешевић рекао је да је поносан на чињеницу да је код Шаранове јаме на Велебиту освештана спомен плоча за убијених девет Срба на Јадовну, који су били тадашња интелектуална српска елита Сремских Карловаца.
Он је рекао да је страдало још 114 Карловчана у Јасеновцу и више стотина њих све укупно од усташког терора.
„Ако те заборавим Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Ако ми заборавимо Јадовно, Паг, Јасеновац и сва остала српска стратишта, много страдало Косово и Метохију нека и нас сам Господ Бог заборави и не само наша десница, нека нас забораве наши потомци и нека нас више не буде“, поручио је Малешевић.
Након парастоса, учесници молитвеног окупљања, пошли су мученичком стазом јадовничком до самог мјеста некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године.
Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на јами, покривеној бетонском плочом, у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни крст.
Учесници молитвеног окупљања посјетили су затим село Медак, те манастир посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља, гдје је удружење Јадовно 1941. приредило послужење, а потом су се учесници сабрања вратили својим кућама.
Удружење „Јадовно 1941.“ из Бањалуке 10. годину заредом организовало је ово молитвено окупљање са благословом Његовог преосвештенства Епископа горњокарловачког Герасима. Молитвено сабрање на Велебиту одобрила је полицијска станица Госпић, чији су припадници обезбјеђивали скуп.
У комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Другом свјетском рату за 132 дана постојања од 11. априла до 19. августа 1941. према истраживањима покојног др Ђуре Затезала, убијено је најмање 40.123 људи. У Метајни, на острву Паг, отворен је 24. јуна 1941. и први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату.
Дан сјећања на Јадовно уврштен је у календар обиљежавања значајних историјских догађаја Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова као догађај од регионалног значаја.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
