Вјерујем у Слободу и Уједињење, а Мухамед је њихов пророк! Сви поштоваоци „Младе Босне“ и Видовданских хероја исповједиће вам ову истину. И ту нема ничег спорног. Мухамед је живио, свједочио и страдао за овај двогуби идеал.
Мухамед Мехмедбашић у солунском затвору 1917. године
У Стоцу, срцу Херцеговине, уз жубор зелене Брегаве, 21. јула ове године промовисана је књига „Мехмедбашићи из Стоца“, аутора Мевлиде Сердаревић. Књига се бави родословом столачких Мехмедбашића, њиховим родбинским огранцима, знаменитим људима и породичним задужбинама. А било их је учених, благодарних и родољубивих.
Један од најпознатијих изданака овог херцеговачког муслиманског калема био је српски револуционар и члан „Младе Босне“, Мухамед Мехмедбашић.
Мухамед је рођен у Стоцу 1886. године од оца Мехмеда и мајке Нуре, а пошто се његова породица пред аусто-угарском окупацијом склонила из Сарајева у родну Херцеговину. Занимљиво је и да је другог истакнутог Србина муслимана, Мустафу Голубића родила мајка Нура у истом Стоцу.
Повратак у Столац за Мехмедбашиће је био начин да са себе скрену гњев германских окупатора, а који су уласком у Сарајево, у августу 1878. године објесили Ибрахима Мехмедбашића, Мухамедовог дједа, ватреног противника „западне окупације“. Мухамедов пут отпора био је предодређен. Као млад постаје одани заговорник идеје ослобођења и уједињења Срба све три вјере. Мустафа Голубић, земљак и саборац, убрзаће његову обуку и припреме за атентат на Оскара Поћорека, окупационог управника Босне и Херцеговине.
Најава престолонасљедникове посјете Сарајаву на Видовдан промјенила је њихове планове.
Промоција књиге „Мехмедбашићи у Стоцу“ ИЗВОР: www.fokus.ba
А сарајевски Видовдан 1914. године већ је освјетљен из разних углова и много тога је о њему познато. Мухамед је успио да избјегне из Сарајева и преко Херцеговине прелази у Црну Гору, касније у Србију.
У чину потпоручника Српске војске прелази Албанију, стиже на Солунски фронт. На Солунском процесу бива осуђен на 15 година затвора због наводне завјере против краља Александра Карађорђевића. Након двије године робије краљ га је лично помиловао и поклонио му лијепу кућу на Илиџи.
Проглашењем усташке Хрватске 1941. године Мухамед Мехмедбашић је ухапшен као истакнути српски родољуб. Послије страшног мучеништва упокојио се у мају 1943. године у Сарајеву.
Иако је желио да буде сахрањен у Видовданској капели са Гаврилом и осталим Младобосанцима Српска православна црква то није могла благословити због Мухамедовог исламског исповједања.
Сахрањен је у муслиманском гробљу Бутмир, најближем Видовданској капели, а своје српско опредјељење посвједочио је и одабиром имена за своју дјецу, Зоран, Нада, Владимир и Велимир.
Надгробни споменик Мухамеда Мехмедбашића у Сарајеву
Данас у Стоцу и Херцеговини не постоји ништа што подсјећа на овог родољуба и мученика за вијенац Слободе и Уједињења. Од задњег рата Срба у Стоцу више нема, а Мухамед и Мустафа поново су кренули с њима.
Но остао је завјет који живи – Вјерујем у Слободу и Уједињење, а Мухамед је њихов пророк!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
