У борби против Аустроугарске монархије словенски народи су уско сарађивали. После I Хрватског свесоколског слета у Загребу 5. августа 1906. године, Дубровник је посетило 300 чешких сокола. Дубровачки Срби дочекали су их са својом музиком. На поздрав др Антуна Пуљезија, у име дубровачких Срба, одговорио је чешки посланик Клофач: „Поздрављам слогу Срба и Хрвата против заједничког непријатеља.” (1)

После Првог светског рата везе које су постојале у Аустроугарској монархији пре рата биле су проширене у међуратном периоду, као део примене идеје словенске узајамности. Чеси су оснивали своја летовалишта у Југославији на обалама Јадрана. Најпознатије летовалиште било је у месту Купари, код Дубровника. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима 1927. године. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (2)

Делегација Сполека чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. године Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање народа Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и народа, у чему су предњачили соколи. На станици у Гружу госте су дочекали представници Трговачко-обртничке коморе, Чешке беседе и многобројно грађанство. Поздравне речи одржали су представник коморе и Чешке беседе, а у име царинских чиновника Васо В. Пипер (члан Соколског друштва Дубровник), који је говорио о везама двају братских народа.

Гости су разгледали лепоте Дубровника под вођством професора Марка Мурата и Ника Ђивановића. Увече је приређен банкет од стране општине и Трговачког удружења. На банкету су били присутни представници војних и цивилних власти и елита града. Гости су бродом „Куманово” отпутовали за Котор. На Цетињу госте је поздравио Гавро Милошевић, староста Соколске жупе Његош. На повратку, у Котору су се укрцали на брод „Карађорђе”. У Макарској, на обали, било је окупљено сво грађанство са музиком и представницима свих месних власти. Дирекције Дубровачке и Јадранске пловидбе омогућиле су гостима бесплатну вожњу на својим луксузним паробродима.

У „Споменици” коју је поводом посете издало Удружење царинских чиновника Краљевине СХС истакнуто је: „Нека ова споменица буде вечни спомен нашега Удружења и нека служи као пример будућим генерацијама: Да у словенској узајамности лежи срећа свих Словена!” (3)

На соколском VI покрајинском слету у Скопљу 1928. присуствовало је 420 чланова и 120 чланица чехословачких сокола. На повратку је 100 Чехословака отишло у Охрид, 150 у Дубровник, а остали кућама. Скупина која је кренула за Дубровник стигла је, због кашњења, 11. септембра 1928. у 1 сат после поноћи. Дочекали су их соколи, соколице и велики број грађана. Улазак воза поздрављен је чехословачком химном, а станицом су одјекивали поклици: „Наздар!” и „Здраво!”. Староста дубровачког сокола Нико Шутић поздравио је госте, а у име чехословачких сокола одговорио је брат Дворжак.

Затим се сврстала велика поворка сокола на челу са нашом и чехословачком заставом. На путу до града и у самом граду, у 2 сата после поноћи, гости су поздрављани на свим местима куда се пролазило. Током дана посетили су дубровачку околицу, а увече су наступили на соколској академији.

На крају чланка „Боравак словенских соколских гостију код нас по слету у Скопљу”, објављеног у „Соколском гласнику”, истакнуто је: „Оставила су нас наша драга словенска браћа, а нама је остала само лепа успомена на њих и на велике соколске дане које смо заједно проживели у словенској узајамности и соколском роду и братству. До виђења, драга браћо! Здраво!” (4)

Десета годишњица ослобођења Чехословачке републике 1928. године прослављена је у Дубровнику свечано. Чешка беседа приредила је 27. октобра 1928. свечану академију и банкет у просторијама хотела „Петка”, на којој су, осим читаве чешке колоније, учествовали делегати свих друштава и изасланици војних и цивилних власти. Академија је протекла у одушевљењу, а на банкету су бројни говорници подвлачили искрене и срдачне везе које су спајале два словенска народа.

Чехословачки соколи на VI покрајинском слету Југословенског соколског савеза, 5–9. септембра 1928, Скопље

Сутрадан је соколска музика обишла град и предграђе, свирајући. Зауставила се под прозорима Чехословачког конзулата, где је изведено неколико чешких и наших маршева, док су изасланици управног одбора и музике били на честитању код брата Биримише, почасног конзула. Братска пажња Соколског друштва према народу Чехословачке топло је поздрављена од свих који су Чехословаке сматрали искреном браћом.

Сам брат конзул био је пријатно изненађен овим гестом, па је истог дана послао у Праг опширан извештај о прослави десетогодишњице и учешћу Соколског друштва Дубровник. Соколи у Дубровнику сматрали су да су испунили своју братску дужност према народу у којем се зачела и најбоље развила соколска идеја, према народу који је знао да соколски одгаји све оне велике синове који су, кроз десет година слободе, најбоље уредили своју државу и подигли је на ниво који доликује соколском народу.

Позвали су синове словенских народа, за које је соколска идеја и даље била непозната, а који зато нису били у стању да уреде своју отаџбину, да се угледају на њих. (5)

Везе између Чеха и Дубровника, створене у борби против Аустроугарске монархије, настављене су и после Првог светског рата. У одржавању тих веза предњачили су дубровачки соколи. Власти Југославије и Чехословачке у том периоду водиле су заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање њихових народа.

Саша Недељковић
Члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”, „Соко на Јадрану”, Сплит, јун–јул 1931, бр. 6–7, стр. 152.

2. „Споменица 25 година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72–73; В, „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. маја 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15. априла 1927, бр. 7, стр. 155; В. П., „Из Соколске жупе Алексе Шантића – Мостар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. септембра 1927, бр. 18–19, стр. 308.

3. „Споменица на посету Сполека…”, „Царински гласник“, Београд, јул–август 1928, бр. 7/8, стр. 203, 246–254.

4. „Боравак словенских соколских гостију код нас по слету у Скопљу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. октобра 1928, бр. 19, стр. 120.

5. „Прослава десетогодишњице ослобођења Чехословачке републике у Дубровнику”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15. новембра 1928, бр. 22, стр. 138.