• Михајло Вујовић, менаџер општине Билећа, био је гост на 7. Билећком сијелу које је већ по традицији организовао Завичајни клуб Билећана.

У разговору за Слободну Херцеговину истакао је да су земљаци у Србији значајан ресурс за ову општину, а открио је и какви су планови локалне самоуправе.

– Приводимо прву фазу пројекта водовод и канализацију. Кроз главну улицу постављена је водоводна цијев први пут још од времена Аустроугарске. Истина је да су Билећани трпјели двије године раскопане главне улице, али могу да обавијестим јавност да да смо при крају асфалтирања улица и завршетка тога дијела пројекта – рекао је Вујовић који је најавио да је другом фазом пројекта предвиђено скупљање канализације у рејону Златишта.

– Стратешки интерес је очување чистоће Билећког језера, зато је од капиталног значаја да се што већи број септичких јама покупи у канализациону мрежу – објаснио је Вујовић који се осврнуо и на пројекат који се реализује захваљујући помоћи Републике Србије.

 – Завршена је и прва фаза водовода Баљци. Вода је изашла на Хаџибегово брдо. На реду је друга фаза – израда секундарне водоводне мреже према селима – рекао је Вујовић.

Он је најавио да ће на територији читаве Билеће, због уштеде електричне енергије, бити уведена ЛЕД расвјета, а најавио је и успостављање паркинг сервиса.

– Посебно значајан пројекат за развој туризма је изградња тзв. питомачке шуме. Замисао је да сваки питомац некадашње резервне школе официра пјешадије засади своје дрво. На тај начин хоћемо да њих и њихово потомство вежемо за град Билећу. Планирамо да општини вратимо зграду завичајног музеја Билеће. Да би огогатили туристичку понуду намјеравамо да правимо музеј логора и уредимо  комплекс око стећака гдје се налази и кафана „Језеро“ – испричао нам је Вујовић.

Он је најавио набавку грталице за чишћење снијега, ватрогасних возила и евентуално аутобуса. Нагласио је важност пројекта у коме развојна агенција из Бањалуке ради план стратегије за развој Билеће у наредној деценији.

 – Позивамо све привредне и друге субјекте у Општини Билећи да нам помогну са својим плановима како бисмо што боље дефинисали стратегију развоја општине. Веома нам је важно и мишљење наших земљака у расејању – поручио је Вујовић који је истакао да је за будућност Билеће значајна подршка матице Србије.

– Билећа је припремила неколико пројеката за чију реализацију би тражили помоћ од Републике Србије. Као расадник великог броја паметних људи имамо потребу за репрезентативном библиотеком. Зато смо кандидовали реконструкцију библиотеке која би се проширила и на горњи спрат. Кандидовали смо и набавку цистерне за фекалије за септичке јаме које не могу да се прикључе на канализациону мрежу. Планирали смо да направимо легат кућу посвећену оскаровцима. Вјерујемо да би овај музеј, посебно због Карла Малдена, био привлачан америчким туристима који долазе у Дубровник. У перспективи желимо и организовање озбиљног филмског фестивала – рекао је Вујовић.

Он је навео да би Билећа морала већу пажњу да посвети развоју туризма који би, осим транзитних гостију, требало да привуче риболовце и спортисте чиме би се у великој мјери могли искористити потенцијали Билећког језера. Међутим, то није једини ресурс на који је Вујовић указао.

–  Некоме је Бог дао шуму, некоме земљу, некоме нафту, а Билећи је Бог дао камен који ће такође бити значајан ослонац стратегије развоја Општине Билећа – рекао је Вуковић који је свјестан да је тешко зауставити одлив младих људи који се селе у веће средине које нуде боље зараде.

– Тешко је спријечити економске миграције које су проблем не само наше средине већ и читавог региона. Трудићемо се да створимо амбијент у коме ће приватни капитал препознати Билећу као мјесто за добро улагање. У току су преговори о градњи фабрике сточне хране у Билећи. Имамо велику жељу да оживимо текстилну индустрију и фабрику „Никола Тесла“ у коју је влада Републике Српске уложила значајна средства.  Формираћемо развојну агенција Билеће у којој би било ангажовано неколико младих људи са циљем да прате потребе свих субјеката општине и аплицирају према фондовима Европске уније.Основни задатак био би израда пројеката и бизнис планова – рекао је Вујовић који се на крају обратио и Херцеговцима у Србији и дијаспори.

– Херцеговци, посебно у Србији, су значајан ресурс Херцеговине и Републике Српске. Желио бих да се више укључе и постану субјекти дешавања у Херцеговини, а не да буду само субјекти посматрања. Херцеговини ће бити боље кад схватимо да од нас зависи какву ћемо будућност да изградимо, а сложни – могли би много.  

Трифко Ћоровић