• Архитекти своје грешке покривају мермером, лекари земљом, а жене деколтеом. Ову мудру поуку написао је Оноре де Балзак али, она као да не важи у случају појединих политичара из Црне Горе који сада призивају и предимензионирају своје грешке. Толико унапред кукају, ко сиње кукавице, над својим наводним грешкама које се огледају у подршци мандатару Здравку Кривокапићу да то постаје сумњиво и забрињавајуће.

Пише: Предраг Савић, адвокат и писац

Тако је на свом ФБ профилу Небојша Медојевић написао а потом потврдио у саопштењу:

„Ја сам био против Кривокапића јер га нисам познавао. Андрија Мандић је њега (Кривокапића) предложио јер су га њему предложили владика Јоаникије, Гојко Перовић и Владо Божовић. Ја сам био против. И био сам у праву.“

Када лидери владајуће већине износе неуморно и острашћено негативне квалификације и тврдње које представљају огроман клип у точковима још неформиране владе онда је већ у старту проблем великих размера. Све личи на урушавање темеља куће чије зидање је тек почело. Прави политички Скадар на Бојани. Будућој Кривокапићевој влади додељују улогу унапред жртвоване Гојковице, са зацементираном судбином од 200 дана и да без памети незаменљивог неимара и свемогућег Медојевића у Црној Гори никад више неће „тећи мед и млеко“.

Можда би нова скупштинска већина и нова извршна власт имали много више шанси за успех да баш Медојевић и његов Покрет за промјене 2007. нису дали најбитније, пресудне посланичке гласове за усвајање Устава Црне Горе. Управо тај Устав који га неки од милоште по његовом презимену крсте, захтева за промену изборног законодавства двотрећинску већину. У првом гласању двотрећинском већином и у другом гласању тропетинском већином свих посланика најраније након месец дана, Скупштина бира и разрешава судије Уставног суда, врховног државног тужиоца и четири члана Судског савета из реда угледних правника. У првом гласању Скупштина бира врховног државног тужиоца на предлог Тужилачког савета. Ако предложени кандидат не добије потребну већину Скупштина у другом гласању бира врховног државног тужиоца из реда свих кандидата који испуњавају законске услове.

Дакле, када су у питању законодавне иницијативе и преко неопходне кадровске промене у правосуђу, нова Влада би требала да тражи од Медојевића да јој се одмах извини због усвајања Устава којем је он директно кумовао и који је спречава да обави најбитније послове на пољу промене изборног законодавства, лустрације, испитивања имовина… Велики број тих послова није могућ без независног, непристрасног и јаког правосуђа чији су носиоци функција у пуном капацитету а не в.д. стању.

Медојевић сваки дан за нову владу спрема нову чашу жучи, најављујући да ће за њу гласати. Отуда у таквој ситуацији толики жал и жеља за министарским местима, која представљају најужареније фотеље у земљи где су принуђени на кохабитацију са председником државе који је са својом фамилијом богатији од црногорског становништва и привреде, који је неприкосновени владар подземља и „надземља“. Држава је презадужена, изборни закони и бирачки спискови прављени су тако да чим се распишу избори ДПС води са 60 хиљада гласова.

О мафији, организованом криминалу и тајкунима у Црној Гори се већ све зна. Парламентарна већина је толико крхка да демонтажа Ђукановићевог система зависи од једног јединог гласа, правог тужног сирка. На све то додајте Медојевићеву редову дозу жучи али и (не)кооперативност осталих увређених и повређених политичара.

Народ све то види и цени. Види да је Медојевићев ПЗП у децембру 2006. године имао 44.483 гласача, 13,13 одсто и 11 посланика. На скупштинским изборима три године касније ПЗП је освојио 19.546 гасова, 5,93 одсто и пет посланичких мандата. На свим осталим изборима Демократски фронт је Медојевића и његов ПЗП остављао у скупштинском животу. Тај политички брак никада није крунисан добитком више од 82.773 гласа.

Ако је Медојевић у својим намерама и жељама заиста искрен онда може помоћи делегирајући своје кадрове на функције, по дубини државе, активним учешћем у скупштинском животу где су, одредбе Устава Црне Горе из чланова 108. и 109. баш кројене по Медојевићевој мери и менталитету. Ту су обрађена питања интерпелације и парламентарне истраге. Интерпелацију за претресање одређених питања о раду Владе може поднијети најмање 27 посланика. Скупштина може, на предлог најмање 27 посланика образовати анкетни одбор ради прикупљања информација и чињеница о догађајима који се односе на рад државних органа.

Ерраре хуманум ест (Људски је грешити). Није људски грешке призивати и преувеличавати их зарад ситних интереса. Није људски без ваљаних доказа ни оптуживати људе (пример Божовићеве таште и измишљене продаје зграде за потребе Српске куће у Никшићу). Када се у заклањању и оптуживању претера то заиста изазива сумњу. Што се чешће правдаш и заклињеш мање ти се верује.

И за крај и једна добра одредба из такозваног Медојевићевог Устава Црне Горе из члана 98 који Медојевић може користити ако има јаке аргументе о неуставном деловању председника Републике. Тај члан дословце гласи:

„Мандат предсједника Црне Горе престаје истеком времена на које је биран, оставком, ако је трајно спријечен да врши дужност предсједника и разрјешењем.

Предсједник одговара за повреду Устава. Поступак за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав може покренути Скупштина на предлог најмање 25 посланика.

Предлог за покретање поступка Скупштина доставља предсједнику Црне Горе на изјашњење. Одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд и без одлагања је објављује и доставља Скупштини и предсједнику Црне Горе. Предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав.“

Успеју ли у било чему од предложеног ја ћу се Медојевићу јавно извинити.

Надам се да су сви политички актери у новој скупштинској већини свесни да је 2. децембар 2020. године значајан, непоновљив, судбински и историјски датум. И дан над свим данима у којем се кује демократија, укопавају темељи за владавину права и бољу будућност Црне Горе. Ко пропусти ту историјску прилику занавек ће завршити на сметлишту историје. Френклин је једон приликом рекао: „Кад извор пресуши тек онда знамо вредност воде.“

Овај најновији извор црногорске демократије, правде и слободе је сувише слабашан и плитак да га више ниједне секунде не треба мутити и затрпавати трвењима и изјавама из редова антирежимске победничке коалиције. У супротном ће те још неколико деценија молити Мила за „кап“ воде и слободе и мрвице са његовог стола.

Извор: Тамо далеко