• Академик САНУ и књижевник Матија Бећковић је, коментаришући протесте испред Скупштине Црне Горе, оцијенио „тешко земљи у којој се такви скупови одржавају и такви захтјеви постављају”.

„Било би природно да нема никога ко их не подржава. Па, ипак, таквих није мало. Они су у дворцима, нема их под шаторима“, оцијенио је Бећковић у интервуу листу „Дан“.

Како оцјењујете актуелну политичку и друштвену збиљу Црне Горе, једине земље у Европи у којој власт икада није промијењена на изборима?

– Није проблем што се Црна Гора одвојила од Србије, него што се одвојила од себе саме. И на том путу толико одмакла да је више нико не може препознати. Ону бившу неко спомене, ову садашњу, као нешто недолично нико. Она се одрекла себе а други ње. Неко је рекао да тако изгледа једно некад славно племе које је право с качамака скочило на кокаин.

Да ли подржавате актуелну борбу грађана Црне Горе и дијела опозиције који даноноћним окупљањем испред зграде парламента тражи услове за прве поштене изборе кроз стварање прелазне владе?

– Тешко земљи у којој се такви скупови одржавају и такви захтјеви постављају. Било би природно да нема никога ко их не подржава. Па, ипак, таквих није мало. Они су у дворцима, нема их под шаторима.

Црна Гора је земља без тајни. А данас је у њој највећа тајна оно што сви знају. И нико није наиван да је каже. А оно што ми знамо је ништа у односу на оно што знају такозвани страни фактори који такву власт још подржавају.

На протестима се појавио и митрополит Амфилохије, због чега га је режим оптужио да ради против државе и да се бави политиком.

– Боље је прошао од Његоша, кога и данас гоне. Чини се више него икад. Да не говоримо о црногорским митрополитима који су му непосредно претходили, Јоаникију Липовцу, кога су стријељали, или Арсенију Брадваревићу, кога су држали на робији, или Данилу Дајковићу, јединог против кога су организоване демонстрације у послијератној Црној Гори.

Законом о слободи вјероисповијести покушавају да одузму цркве и манастире, а црква сведе на вјерску заједницу.

– Ако не могу Свети Сава и Његош, онда не може ни православна црква и ћирилица, али може вјерска заједница, црногорски језик и латиница иако на њима не постоји ниједна књига, тапија и крштеница. Боре се за Црну Гору а не кажу да су црногорски митрополити били њени државници. И да су српска црква и њене владике биле њени господари и творци те државе.

Већина грађана Црне Горе противи се уласку у НАТО, али власт ту политику упорно намеће као спољнополитички приоритет. Да ли, по Вашој оцјени, одлуку о томе ипак треба препустити народу на референдуму, посебно имајући у виду да је за исту ову власт 2006. тај облик изражавања народне воље био врхунац демократије?

Чини се да тамошњи властодршци сваки дан не преклињу и богораде да у НАТО уђе Црна Гора него да се у НАТО склоне они. НАТО је у Црној Гори и није тражио њихову дозволу, али одлаже да прими њих. Помишљам да све те новотарије, које су у ствари стари окупаторски налози нису из главе тамошњих власти. Не вјерујем да их занимају ни Његош, ни Свети Сава, ни језик ни писмо, ни црква, ни традиција, ни Косово, ни Русија. Али постоје канцеларије које то једино занима и чије налоге испуњавају због опстанка на власти. По ту цијену владају а кад је у питању власт, за цијену не питају.

Тешко да је икад нека домаћа власт боље заступала туђе интересе. Црна Гора се у овом времену указује као тројански коњ за борбу против Србије и Срба. Много сиротиње је на све пристало зарад бољег живота, а сада увиђа да бољег живота нема и да су се џабе продали. Срби у Црној Гори су у овом часу можда најобесправљенији народ у Европи. Пориче се њихова историја, поништава духовни идентитет, одриче њихово постојање. А чудо које је међу свим тим чудесима највеће је у то ме што власти у Србији изјављују да односи између Србије и Црне Горе никад у историји нису били бољи. Остављам вашим читаоцима да из те чињенице сами изводе закључке.

Извор: ДАН