• Незапамћена еуфорија! Република Српска има девојке на које је поносна – репрезентативке Србије у одбојци Бранкицу Михајловић и Тијану Бошковић.

  

У дому Михајловића у Брчком све се зауставља када почне утакмица одбојкашке репрезентације Србије на Олимпијским играма у Рију. Мајка Мара и отац Милорад готово да не спавају, поносни су на ћерку и још нису свесни какав је резултат остварила.

– За нас је свака утакмица коју игра Бранкица и те како важна, а ово што сада доживљавамо је нешто посебно. Тешко преживљавамо све то, са много емоција, спавамо по два сата дневно. Не постоје речи којима бисмо могли описати колико смо поносни на Бранкицу и једноставно сваки поен проживљавамо као да смо са њом на терену – прича мајка Мара.

Отац Милорад је послао у Бразил брчанску вишњевачу с којом се у свлачионици репрезентације Србије редовно наздравља након успеха.

– Чули смо се с Бранкицом након победе против Америке, звала нас је да нам покаже да наздравља вишњевачом. Надам се само да је остало нешто и за славље после финала – оптимиста је отац Милорад.

Сестра Петра уверена је у успех у мечу против Кине, и каже да је Бранкица обећала да ће донети злато у Брчко.

– Пред сваку утакмицу били смо сигурни да ће девојке победити, а исто очекујемо и против Кине. Желећи да скинем притисак са ње, рекла Бранкици да је и сребро као злато, а одговор који ми је дала уверева ме да ће освојити златну медаљу. Рекла је: “Секо, ако играм за злато, ја желим да га и освојим”, а Бранкица кад нешто обећа, ретко то не испуни – поверила нам је сестра Петра, која нам је открила и да се Бранкици већ спрема спектакуларан дочек у Брчком, без обзира на исход финалног меча.

Ништа мање емоција нема ни у породици Бошковић у Билећи. Отац Љупко, мајка Весна и брат Вук су у свом породичном дому пратили Тијанине наступе од почетка турнира, а тако ће бити и у финалу са Кином. Старија Тијанина сестра Дајана студира у Америци, а тамо је гледала мечеве у друштву две цимерке које су Американке.

– Од почетка турнира пратим са супругом и сином мечеве у нашем дому и ништа не желим да мењам кад овако добро иде, иако сам имао пуно позива пријатеља и родбине да заједно гледамо утакмице. Тако ће бити и у финалу са Кином. Против Рускиња није било превише узбуђења, али против Америке… Међутим, некада ни најбоље на свету не могу против великог срца које имају наше одбојкашице и моја Тијана. Управо је она сервирала за меч, супруга је нервозно говорила “зашто мора она да сервира”, а ја сам само понављао “удари је, Тијана, што јаче, па ваљда ће бити добро”. На крају је тако и било – рекао је Љупко Бошковић.

Најзаслужнији за Тијанине успехе су њен први тренер Зоран Видаковић и председник ОК Херцеговац Бато Вукоје.

– Да није било председника клуба Бате Вукоја који је 2003. основао ОК Херцеговац, те тренера Зорана Видаковића који је приметио таленат, не верујем да би моја Тијана данас играла финале Олимпијаде – закључио је Љупко Бошковић.

Пре пет сезона Тијану и њене родитеље су звали из Турске како би она тамо отишла да игра за Галатасарај и постане репрезентативац те земље.

– Били смо на неколико тренинга и Турци су били одушевљени. Када сам схватио да они хоће да Тијана узме њихово држављанство, веома брзо смо се вратили кући, а Тијана је постала репрезентативка Србије. Једноставно не бих могао поднети да носи дрес неке друге репрезентације осим Србије, а и како бих људима у Билећи могао погледати у очи да ми дете игра за Турску или неку другу репрезентацију – каже кроз смех Љупко Бошковић.

Б. Божић – Р. Јокић/ Блиц