• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ
СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи
Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве
Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
УРУЧЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИЗВОР“ ЗА НАЈЉЕПШУ ПРИЧУ И ПЈЕСМУ О ЗАВИЧАЈУ
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Владо Андрић – адвокат који је бранио српску интелигенцију на Велеиздајничком процесу
НА ВРИЈЕМЕ РЕЗЕРВИШИТЕ СВОЈЕ МЈЕСТО: Почела продаја карата за 11. Гатачко сијело (БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАР 2023. ГОДИНЕ)
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ТРЕБИЊАЦА: Предсједнику Жарку Ј. Ратковићу повјерен нови мандат, формирана секција младих
СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ У КРИПТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: С Косовом се Србин рађа!
ЉИЉАНА ЂОГО: Новокрштени Сечањ се изборио да се Свети Сава достојно прослави

КОСА НИКОЛИЋ: Трагом ђедове патње настао је „Крвави камен херцеговачки“

Posted On 29. 11. 2016.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
  • Коса Николић, млада ауторка серијала „Крвави камен херцеговачки“ која се емитује на Херцег ТВ, а чије све наставке ћете имати прилику да нађете и на овом мјесту, пише за Слободну Херцеговину о  судбини свога дједа Ђорђа који је проживио патње многих Херцеговаца. Партизани су га раставили од брата Обрена, а бол за најмијилијим прећуткиван је деценијама…

 

seka

Зовем се Коса Николић, рођена сам, одрасла и васпитана у кући мог ђеда Ђорђа Николића. Са сестром и братом расла сам, што оно код нас кажу,  нормално.

Одрасли смо са мајком, татом, тетком, бабом  и дједом,  код нас , што би рекли,  увијек пуна кућа. Имали смо сваког септембра нове патике за школу (сестра је додуше имала и  јакну,  ону њену насљеђивала сам ја),  мазу од кајмака или џема за ужину и што је најважније увијек смо имали топао дом. Када сам кренула у школу, никад ми није било право кад би ме неко питао како се зовем. Нико у школи се није звао као ја,  данас ми ништа није драже него рећи Коса Николић,  на то сам некако посебно поносна. Коса је била мајка мога ђеда Ђорђа, умрла је те године када сам се ја родила, а све ми се чини као да сам је познавала.  У нашој кући о њој се прича као о некој светињи, па и људи у селу су са посебним поштовањем прчали о Коси.  Ђед кад би је споменуо то је чинио посебним тоном,  глас би му се промијенио,  а очи се напуниле сузама,  рекао би:  ”Моја јадна добра мајка!“  Коса је рано остала удовица , стари су причали,  да је била велики борац и „страшно вриједна жена“.  Са сваким теретом би се,  кажу,  лако изборила да не би оног народно-ослободилачког рата.

1942. годину дочекала је у Заводичју са четворо сирочади. Ђед Ђорђо био је најмлађи, имао је старије сестре Даринку и Вукосаву и брата Обрена. Обрен је кажу био налик Коси, са само 11 година на својим плећима носио је терет главе куће,  тај терет скинуше му партизани 1942. године. Ухватили су га у Самобору и довели у Добреља , убили су га након што је сам себи ископао гроб. Коси је то остала велика рана,  сковала је сандук и по мрклој ноћи сахранила своје сироче.  Није смјела ни заплакати,  плашила се , кажу,  за осталу ђецу.  Ђед се Обрена добро сјећао.  Причао је често о њему : “ Да ми је он остао жив лакше би прегурао и глад и неимаштину“.

capture

Са 6 година ишао је у најам,  косио за грумен сира и шољу млијека, другачије није могло. Ђед није био школован човјек,  ишао је четири разреда у школу у Дулиће,  више није могло.  Живот га је газио,  али газио је  и он њега.  Преживио је све и доживио је да му осване,  за њега ,  најсрећнији дан.  1991. године родио се мој брат,  ђед га је назвао Обрен.  Одрастали смо уз приче о Обрену и Коси,  уз приче о ђедовом животу и том несрећном рату. Знао је ђед име жене која му је убила брата, а и човјека који га је ухватио, али никада није хтио да је спомиње,  није дао да ми осјећамо мржњу,  само је желио и да након њега остане успомена и сјећање на дјечака који је убијен на правди Бога.  Данас,  након толико година,  трагом ђедове патње,  ја идем и тражим туђе патње, да имена оних који су страдали као и Обрен Николић заувијек остану упамћена и да њихова смрт не буде писана неком туђом историјом и да титула народних хероја има и друго лице.  Крвави камен херцеговачки причаће само о невино страдалим жртвама ко год они били.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • КРВАВИ КАМЕН ХЕРЦЕГОВАЧКИ: Злочин на Радачком бријегу (ВИДЕО)
    КРВАВИ КАМЕН ХЕРЦЕГОВАЧКИ: Злочин на Радачком бријегу (ВИДЕО)
  • БЕОГРАД, 19. АПРИЛ 2022. ГОДИНЕ: Промоција "Ђедове књиге" у Дому омладине
    БЕОГРАД, 19. АПРИЛ 2022. ГОДИНЕ: Промоција "Ђедове књиге" у Дому омладине
  • МИЛАНА СТУПИЋ: Духовна вертикала српске културе у поезији страдања и патње или триптихон идентитета и сећања
    МИЛАНА СТУПИЋ: Духовна вертикала српске културе у поезији страдања и патње или триптихон идентитета и сећања
  • ДУБРОВНИК У 19. ВИЈЕКУ: Како је настао покрет Срба римокатолика?
    ДУБРОВНИК У 19. ВИЈЕКУ: Како је настао покрет Срба римокатолика?
  • Билећка трилогија: Колективизација патње
    Билећка трилогија: Колективизација патње
  • МИШЕЉИЋ: Бићемо у плусу, губитак ХЕТ-а настао због ниске цијене струје!
    МИШЕЉИЋ: Бићемо у плусу, губитак ХЕТ-а настао због ниске цијене струје!
  • ТРЕБИЊЕ, 15. МАЈ 2019. ГОДИНЕ: Српска поезија страдања и патње
    ТРЕБИЊЕ, 15. МАЈ 2019. ГОДИНЕ: Српска поезија страдања и патње
  • БЕОГРАД, 19. СЕПТЕМБАР 2018. ГОДИНЕ: Трагом ока - изложба Миливоја Рупића
    БЕОГРАД, 19. СЕПТЕМБАР 2018. ГОДИНЕ: Трагом ока - изложба Миливоја Рупића
  • ТРАГОМ СТРАВИЧНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Цетињски Петровдан 1941. године и судбина једног федералисте
    ТРАГОМ СТРАВИЧНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Цетињски Петровдан 1941. године и судбина једног федералисте
  • ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У БЕОГРАДУ: Отворена изложба фотографија "Трагом ока" аутора Миливоја Миша Рупића
    ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ У БЕОГРАДУ: Отворена изложба фотографија "Трагом ока" аутора Миливоја Миша Рупића
О аутору
  • google-share
Previous Story

СПИСАК СТИПЕНДИСТА: ХЕТ обрадовао 70 студената

Next Story

ЧЕКА ЗЕЛЕНО СВЈЕТЛО: Први заједнички пројекат Требиња, Дубровника и Херцег Новог

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ

Posted On 06. 02. 2023.

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи

Posted On 04. 02. 2023.

Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве

Posted On 04. 02. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 04. 02. 2023.

[…] APEL: ZAŠTITIMO...

Posted On 03. 02. 2023.

А мој Лакета лако ми је за пог...

Posted On 01. 02. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...