• Због специфичних црквених и политичких прилика у Црној Гори, на ванредном засједању Синода Српске православне цркве јуче је по хитном поступку за администратора Митрополије црногорско-приморске изабран епископ будљимљанско-никшићки Јоаникији

  

После смрти митрополита Амфилохија, епископ Јоаникије водиће Митрополију црногорско-приморску, док нови митрополит не буде изабран.

Именовање администратора у Митрополији одлучено на хитно сазваној ванредној седници Синода. Иначе процес избора персоналног решења, али и сама администрација, у регуларним околностима – трају дуже. Међутим, због посебних и специфичних прилика на простору Митрополије, који се тичу саме цркве, али и политичких прилика у Црној Гори, владика Јоаникије је именован по хитном поступку.

Избор владике Јоаникија је логичан, јер је поред покојног митрополита Амфилохија он најупућенија особа у прилике у Црној Гори, не само у последњих годину дана, када је о свему одлучивао заједно са митрополитом и предводио литије, него од тренутка када је и сам именован за владику будимљанско-никшићког.

Иначе, посао администратора се може доделити било ком владики.

Избор митрополита могућ је само на Сабору СПЦ. Тренутно нема информација када би Сабор могао да се одржи и да ли ће бити одржано редовно јесење заседање, које је често у новембру.

Одржавање Сабора упитно је првенствено због епидемије корона вируса, јер би у Београд требало да допутују владике из готово свих делова света.

Међутим, избор владике Јоаникија, као персоналног решења за обављање функције администратора, не захтева хитно заседње Сабора и избор будућег митроплита.

ЈОШ ЈЕДАН КАНДИДАТ?

За будућег митрополита виђен је владика Јоаникије, и за митрополитовог живота она је сматран наследником „трона на Цетињу“.

Међутим, да ли ће то тако и бити остаје да се види, што значи да би избор владике Јоаникија морао да помири различите струје у СПЦ.

Када је реч о владики Јоаникију, он је у добрим односима са свим владикама СПЦ и то му јесте добра препорука да би његов избор могао лако да прође.

На самом Сабору може бити за митрополита предложен и само један кандидат, за кога се гласа „простом већином“.

Када је реч о избору митрополита, помиње се и име владике Кирила Бојовића, који је епископ је буеносајрески и јужноцентралноамерички.

Иначе, начелница пулмологије КЦ Црне Горе Јелена Бојовић Боровинић је лечила митрополита и била уз њега до последњег тренутка. Владика Кирило упућен је у епархију буеносајресуи и јужноцентралноамеричку као предлог митрополита Амфилохија.

Иначе, Кирило је дипломирао је на Природно-математичком факултету у Подгорици, а школовао се и у Београду и Универзитету „Ломоносов“ – МГУ у Москви, где је 2008. године дипломирао на Московској духовној академији.

У јуну 2013. године митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита, а годину дана касније је постављен за архијерејског заменика местобљуститеља Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке.

ФОРМАЛНА ПРОЦЕДУРА

Према формланим процедурама СПЦ, митрополита, као и све друге архијереје, бира Сабор СПЦ под председништвом патријарха Иринеја, а иако формално нема овлашћења, очекује се да у избор буде укључен Епископски савет Српске православне цркве у Црној Гори који чине епископи епархија које имају територију у Црној Гори.

За избор је потребно присуство две трећине свих архијереја – епископа, митрополита, патријарха и архиепископа, а ако нема једногласне одлуке, гласа се тајно и одлучује апсолутна већина гласова.

Ако нема апсолутне већине, гласа се између двојице који су имали највише гласова, а ако се деси да број гласова буде исти, одлучује патријарх.

У Епископском савету су епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, епископ захумско-херцеговачки Димитрије, епископ милешевски Атанасије Ракита, умировљени епископ Атанасије Јевтић и епископ диоклијски Методије.

Жељко Јевтић / Блиц.рс