Историјско сјећање

Традиција окупљања, подсјећања и сјећања поводом 14. септембра – дана када је 1943. године расформиран логор Мамула, који су од 30. марта 1942. године италијански фашисти установили као мучилиште за борце и симпатизере НОБ-а за Боку, Источну Херцеговину и јужну Далмацију – наставља да живи.

За годину и по дана кроз аустријску тврђаву, коју је на острву Ластавица подигао генерал Лазар Мамула 1852. године, а која је и у Првом свјетском рату била мјесто за таоце, прошло је 2.333 затооченика. Тврђава је добила име по свом градитељу и временом постала симбол патњи, муке, али и слободарства. Многи су умирали од глади и тешких услова, јер на острву није било стријељања – она су вршена на Каменом код Херцег Новог. Највећи број заточених долазио је из Боке, посебно бораца Орјенског батаљона, који је формиран у ноћи између 8. и 9. новембра 1941. године на Врбању у масиву Орјена, а расформиран 8. маја 1942. у Старом Сланом код Требиња.

Првоборци памте 

Идеју о обиљежавању овог датума дао је заточеник, првоборац, касније дипломата и публициста Недјељко Зорић (1921–2015). Прихватили су је борци НХ и Котора, уз подршку Општине Херцег Нови. Зорић је оставио драгоцјене податке у својим књигама, а доста о тим данима писала је и Мина Спаић Ковачевић (1919–2014), једина странкиња носилац Партизанске споменице. Важан допринос дао је и научни скуп о Мамули, одржан у децембру 1985. године у Херцег Новом.

Када је ријеч о Источној Херцеговини, највише заточеника било је из Требиња – 175, из Мостара 66, Невесиња 18, Билеће 13 и Гацка 5, по евиденцији коју је оставио публициста Зорић. Зато данас Љубенко Боровић моли све потомке заточених из Источне Херцеговине да податке којима располажу доставе борачким организацијама Херцег Новог или порталу „Слободна Херцеговина“, који ће их прослиједити онима који брину о традицији НОБ-а. Сваки податак и детаљ су веома важни.

Гласови са свечаности

На свечаности на Мамули, Драгана Бећировић, ПР савјетница компаније Orascom, која је на острву изградилила хотелски комплекс, у улози водитеља поручила је:

– Данас смо се окупили на овом посебном мјесту, гдје је свака камена плоча и сваки дах вјетра свједок једне болне прошлости. Мамула није само тврђава и острво – она је симбол сјећања, упорности и снаге људи који су умијели да сачувају наду, достојанство и људскост. Она је и симбол љепоте и градитељства, снаге и обнове, симбол визије да историја треба да живи, ствара и доноси нове вриједности. Као хотел и као заједница окупљена око пројекта Mamula Island, дубоко поштујемо и препознајемо одговорност да чувамо ово насљеђе. Наша је мисија да се на овом мјесту његује култура сјећања и да свака посјета буде прилика да се ода почаст онима који су овдје проживјели најтеже дане својих живота.

– У част 14. септембра, Меморијалног дана везаног за Мамулу, са задовољством објављујем да је званична интернет страница Историјско-меморијалне галерије (IMG) доступна јавности на адреси img-mamula.me. Ова дигитална платформа представља важан корак у очувању и презентацији богате историје тврђаве Мамула. Сајт нуди свеобухватан преглед њеног историјског значаја – од архитектонске генезе, улоге током Првог и Другог свјетског рата, до информација о новијој рестаурацији и трансформацији у хотел. Његујемо сјећање на прошлост, али истовремено отварамо и хоризонте будућности. Мамула ће увијек бити мјесто гдје прошлост и будућност живе заједно – закључила је Бећировић.

Институционализација културе сјећања

Подсјећајући на значај његовања културе сјећања, говорио је и Иван Отовић, потпредсједник Општине Херцег Нови.

– Коначно смо као друштво почели да градимо и његујемо културу сјећања. То је препознатљивост друштава која желе да буду дио цивилизацијског круга. Овим чинимо искорак ка институционализацији културе сјећања. Велику захвалност дугујемо представницима компаније Orascom, Mamula Island, који заједно са нама раде на успостављању спомен-собе. Неопходно је да се сјетимо свих који су страдали, који су положили своје животе да бисмо ми данас живјели у слободи, али и народа који је, ничим изазван, био жртва ратних вихора. Из прошлости извлачимо поуке и вјерујемо да само заједничким радом можемо допринијети просперитету нашег друштва. Немојмо никада заборавити оне који су били прије нас, јер историја не почиње од нас, нити се завршава са нама – поручио је Отовић.

Свједочанства и опомена

У име организатора ОБНОР-а 1941–1945 ХН, књижевница Оливера Доклестић истакла је да је кроз Мамулу прошло више од 2.300 заточеника, од којих је истовремено боравило између 500 и 550. Око 300 их је умрло од глади или убијено на Каменом.

– Нијесу то били само одрасли, комунисти, борци Орјенског батаљона, илегалци и симпатизери покрета. Било је и нејаки – дјеце. Зато никада одавде не можемо отићи мирне савјести, јер смо им остали дужни. Умирући од изгладњелости, изгледали су као живи лешеви. Харале су болести од лежања на хладном и влажном тлу, на слами која се претварала у прашину… Утврђење Мамула, ма колико дјеловало монументално и архитектонски изванредно, ремек-дјело градитељске вјештине, ипак је прије свега симбол пркоса, отпора, жеље за слободом и страдања бројних недужних, највише дјеце – нагласила је Доклестић.

Она се посебно захвалила домаћинима.

– Људима који управљају острвом не можемо ништа замјерити. Напротив, све похвале. Они, укључујући и овај наш долазак, са много пијетета подржавају и чине све да обиљежавање изласка посљедње групе логораша са Мамуле, 14. септембра 1943, протекне на најбољи начин. Мамула је постала нови културолошки и цивилизацијски симбол. Ми ту не можемо ништа промијенити, али можемо сачувати сјећање кроз спомен-собу, која мора бити приведена намјени и добити на значају.

Херцег Нови – град слободарске традиције

Радојица Радојевић, предсједник СОБНОР-а Црне Горе, скренуо је пажњу на нове “забрињавајуће трендове историјског ревизионизма”.

– Не смијемо заборавити да је Херцег Нови кроз своју часну и богату историју увијек био слободарски град. Није изостао ни из једне борбе за слободу. Са поносом је његовао антифашистичке традиције. Зато се данас, овдје, одаје почаст свим логорашима, а посебно погубљеним и умрлим од глади, родољубима који су прије 83 године рекли „не“ мрачним силама фашизма. Управо овдје, у току 1943, рађала се слобода натопљена крвљу и стварали су се услови за живот достојан човјека. То је најбољи примјер како се храброшћу и поносом брани родна груда и њена слобода.

–  Данас живимо у времену великих искушења, када појединци и групе покушавају да негирају славну антифашистичку прошлост, када је фашизам убијао људе широм свијета. Појављују се фалсификатори историје који би жељели умањити значај величанствене Народноослободилачке борбе. Ми, потомци слободарских партизана и антифашиста, са овог светог мјеста опомињемо све који атакују на слободарску традицију нашег народа да се окану онога што вријеђа наша антифашистичка осјећања. Нека се никада не забораве и не понове недјела над недужним људима, женама и дјецом који су били заточени овдје на Мамули – поручио је Радојевић.

Бројне делегације

Полагању вијенаца у срцу тврђаве Мамула присуствовали су представници Амбасаде НР Кине у Црној Гори, гости из Требиња, представници борачке организације из Невесиња које је предводио Милан Шиљеговић, предсједник побратимске општине Сопот Жика Милосављевић, привредник из Куле Миомир Ђукић. На острву су се окупили и чланови удружења бораца СОБНОР из Херцег Новог, Котора, Тивта и Будве, потомци бораца, представници Општине Херцег Нови, као и представници компаније Orascom и Mamula Island.

Аутор: Здравко Шакотић
Фотографије преузете са сајта Радио Херцег Нови