• Писма која су послата е-мејлом, милионима запослених широм Канаде, под називом: ‘ПОЛИТИКА ОБАВЕЗНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ ПРОТИВ КОВИДА-19’ у свом саопштењу наглашавају да компаније промовишу безбедност на радном месту, како би се спречило потенцијално ширење вируса (данас, док овај текст пишем, болесно је 34.802 људи или 0.09% укупне популације) и да су зато донели одлуку о примени обавезне вакцинације за све запослене. Одлука ступа на снагу 1. новембра 2021.

Торонто (Фото: Марина Булатовић)

Пише: Марина Булатовић

Сваки запослени који иде у канцеларију, на састанке или на терен, мора бити у потпуности вакцинисан, без обзира одакле обавља свој посао – из канцеларије или од куће (онлине).

Најкасније до 31.12.2021. запослени треба да доставе доказ и потврду да су вакцинисани или да доставе медицинску документацију или неке друге разлоге који се темеље на Закону о људским правима који их ослобађају ове обавезе. Уз писани захтев ‘о изузећу’ од обавезне политике вакцинације треба да приложе и потврду медицинског или верског разлога или неког трећег који се ослања на Закон о људским правима. Захтев о изузећу менаџмент компаније ће разматрати појединачно и може да буде прихваћен или не.

У саопштењу се охрабрују сви они који нису у потпуности вакцинисани да то одмах ураде. Такође, компаније великодушно дају плаћено одсуство од 3 сата колико је потребно, као су израчунали, да одете и примите вакцину.

Али у саопштењу компаније, ни једне речи није било, шта о донетим мерама каже Устав Канаде. Када се може донети одлука о обавезној ванредној имунизацији целокупног становништва – на основу ког Закона и члана? То основно Уставно питање у Канади, перјаници Западне демократије, скоро нико не поставља.

За разлику од њих, Француски Сенат одбацио је на седници 13. октобра 2021. предлог Закона по коме би вакцинација против вируса корона била обавезна. Предлог, који су социјалисти поднели крајем августа, одбијен је са 262 гласа, док су се за предложени закон изјаснила само 64 сенатора. Значи, Сенат није усвојио закон „којим се утврђује обавезна вакцинација против Ковида-19.“

Како је Устав највиши правни акт једне државе, а Устав Републике Србије (те мале и често на Западу називане ‘заостале’ и ‘нецивилизоване’ земље) прокламује да је универзално право човека управо право на слободу. Човек својом вољом доноси одлуке о животним питањима која се тичу његовог живота и здравља.

Како је мало оних који верују у праведност Канадског система и Закона о људским правима (који се углавном бави  ЛГБТ, ЛГБТQ, ЛГБТQА и ЛГБТQ2С популацијом), бројни православни верници похрлили су у своје цркве тражећи утеху, али и писани захтев ‘о изузећу’ од  наведене обавезне вакцинације која би се темељила на верским разлозима.

У овом планетарном хаосу црква је тврђава и светионик као што је увек и била у минулим вековима.

Али свештеници Грчке и Српске православне цркве у Канади верницима говоре мање-више исто, баш као и аутору овог текста, уз молбу да остану анонимни.

 „Жалим, али нама је послат акт из Епархије и немамо никакво одобрење давати било какве потврде.“

„Ситуација је скроз ‘мутна’. Али истрпећемо до краја. Покушајте да се не вакцинишете. Молимо се Богу да нам буде на помоћи. „

„Већина владика и одређени број свештеника су се већ вакцинисали. Само један Руски свештеник издаје потврде ‘о изузећу’ поштујући вољу верника.“

Уколико верник тражи потврду и не жели да се вакцинише – нејасно је зашто му ту могућност црква ускраћује?

На то питање један свештеник је изјавио да се Синод Грчке православне цркве није бавио овим питањем, али им је дозволио да свако свештено лице може да има своје мишљење. Они сматрају да је то медицинско питање, али и политички став – па зато потврде ‘о изузећу’ верницима не издају. Невакцинисани становници могу изаћи из Канаде до 31. октобра 2021. али се без вакцине у њу више не могу вратити. Исто важи за путовања возом, бродом или авионом у локалном саобраћају, између бројних провинција и територија Канаде.

Било како било у овим ‘мутним’ временима – једина светла тачка је поменути Руски свештеник који ће потврду ‘о изузећу’ дати, али и даље остаје питање – да ли ће менаџмент компаније потврду уважити или не.

Торонто (Фото: Марина Булатовић)

ОДСВИРАНА ОДЈАВНА ШПИЦА ДЕМОКРАТИЈИ

Када само отишли на протестни скуп и придружили се људима који се боре против рестриктивних нових ковид мера, за слободу и право да имају своје мишљење и свој став, да сачувају достојанство које им је рођењем дато, у Торонту који са околином броји преко 6 милиона становника затекли смо стотинак протестаната Канађана, неколико Кинеза, једног Аустралијанца и два Србина (мој пријатељ и ја). Када смо једну ‘оригиналну’ Канађанку упитали зашто на протесту нема више људи, као у Аустралији или широм Европе, одговор је био потпуно шокантан: „Видите, киша је… лоше време“.

 Уљуљкани у свој истински конфор (богаташи) или лажни (већинско становништво које је у дужничком ропству и кредитима до гуше) Канађани су овог кишног дана одабрали да гледају ТВ или ручају у ресторану (једино вакцинисани у ресторан могу да уђу).

Намеће се питање: зашто на протесту није било музике преко разгласа или оркестра уживо да одсвирају одјавну шпицу демократији у овој големој земљи. Јер основ демократије је слобода избора…

Торонто (Фото: Марина Булатовић)

УВЕРТИРА ЗА ОКТОБАР ИЛИ ЈУЛСКИ „ПРОБНИ БАЛОН“

Када је средином јула у Канади било укупно 395 оболелих од Ковид -19, појавила се узнемирујућа вест на локалним порталима: „Сенеkа Колеџ први канадски универзитет који је увео обавезну вакцинацију за све студенте, професоре и особље које ради на факултету“. Како је по званичним подацима, у то време, оболело само 0,001% становништва нејасно је било зашто се менаџмент Сенеkа Колеџа одлучио на ову драстичну меру.

Доношење овакве одлуке наметнуло је бројна питања на која су одговоре требали да дају представници Сенека Колеџа, као и представници правне и медицинске струке из Канаде, али и међународна заједница која је ћутала током лета 2021.

Остали Универзитети у Онтарију, укључујући Рајерсон, Онтарио Тех и Вестерн Универзитет, изјавили су тада да ће захтевати вакцину за студенте који желе да живе у студентским домовима, али не генерално – не за оне који долазе на факултет на предавања.

У Манитоби су представници Универзитета уверавали забринуте студенте, професоре и особље да неће изгласати обавезну вакцинацију. „Не можемо захтевати да неко добије вакцину. То није у нашој моћи, нити у моћи провинције“ – рекао је председник Универзитета Брандон, г-дин Давид Доцхерти за једну ТВ.

Да ова одлука Сенеца Колеџа није била само „пробни балон“ већ увертира за мере које су донете 6. октобра 2021. и да млади људи у овој земљи, некада симболу демократије, неће имати могућност избора, ни на једном факултету – сада је потпуно јасно.

Храбри представници Универзитета у Манитоби, на челу са господином Давидом схватили су да „моћ провинције“ уопште није важна – већ да је „моћ“ прешла у руке премијера Трудоа који суверено доноси одлуке за бољитак нације.

Било како било, премијер Трудо, чим је саопштио нове Ковид мере отишао је на одмор у округ Тофино (Бритиш Колумбија) који је познат по дивљој природи, древним прашумама, пешчаним плажама на којима посетиоци могу да сурфују током целе године. Како је октобар још увек изненађујуће топао и леп – Канађани могу до миле воље, док страхују за своја радна места и слободу кретања, да замишљају свог премијера на дасци за сурфање како изводи чудесне акробације. Јер када су једном дозволили да им укину слободу мишљења и право на избор – на том таласу ће ‘сурфовати’ и они који после Трудоа дођу.

Торонто (Фото: Марина Булатовић)

Црни (не)демократски јесењи дани увелико теку… ка логору за невакцинисане. Али, руку на срце, традиција радних логора и резервата у Канади богата је и дуга.

Према истраживању из 2011. у Канади има око 3.100 резервата у којима су смештени Индијанци. Права и слободе канадског ‘првог народа’ уређени су Индијанским актом који је донет 1876. од стране парламента Канаде. Канадској савезној влади дата су искључива овлашћења да доноси Законе у вези са „Индијанцима и земљом резервисаном за њих.“

Почетком Првог светског рата, само зато што су стигли из Аустроугарске монархије, хиљаде имиграната сматрани су непријатељима Канаде. Они су затварани у радне логоре широм земље. На хиљаде Украјинаца, али и Срба,  Мађара, Немаца, Румуна… било је хапшено и одведено у логоре где су у изузетно лошим условима, гладни и по стравичној хладноћи, остали све до 1919. Најпознатији такав логор где је било много Срба био је на северу Онтарија.

Током Другог светског рата на простору Канаде било је око 40 логора, намењених за смештај Немачких војника заробљених у Северној Африци. Од октобра 1943. до октобра 1945. логор је био ‘дом’ немачких ратних заробљеника, ангажованих на бројним радним пројектима у Манитоби.

*Ауторка је редовни члан НУНС-а од 1998. године