Напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба
Злочиначка ордија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу.
У мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташа паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић. Претходно, нејач, стоку и ствари које су могли понјети сколинили су у брдо. Дочекане куршумима, усташе су побјегле али су се послије подне вратили, знатно ојачани.
Због недостатка муниције, устаници су одлучили да се повуку. Злочинци су упали у село у убили све што су затекли- болесну старицу Тодору Ивковић, којој су пуцали у уста. Убили су и Цвијету Ивковић и њено дијете Анђелу од годину дана, коју су ставили на мајчине расјечене груди и Бранка Стајића, младића из сусједног села.
Споменик у Ранковцима
Љубињски срез
Тогоналов злочин у Ранковцима
Предводник зликоваца Леон Тогонал је у Љубињском срезу чинио звјерства над српским цивилима паралелно са оним што је његов брат Херман чинио у Гатачком који је убиством у Благоја Шаровића у Степену кренуо у припрему масовног покоља на Корићкој јами. Дан касније Леон је кренуо да спрема једнако тежак масакар у Капавичкој јами, источно од Љубиња.
Крећући у хајку на Србе он је у селу Ранковцима, код саме раскрснице путева ушао у кућу српског домаћина Митра (Јефте) Милојевића. То је био најчеститији и најугледнији домаћин у цијелом крају. За примјер домаћој усташкој злочиначкој багри, убио је недужног човјека у кући, пред другом чељади, у којој га је овај примио.
Потом је поручио: „Тко неће овако убијати Србе, бит ће убијен!“ Наравно, онима око њега није требала ни пријетња, ни молба, да ускоче у крваво коло.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
