• Људска гордост и уображеност (у данашњем свету), подстакнуте лажним осећајем моћи (на основама стечених земаљских “знања” и апсолутизације технолошког рационалитета), довеле су до тога да се човек почео “играти Бога”, приписујући себи божанске атрибуте и преузимајући улогу творца.

Појам Богочовек јесте појам који означава Исуса Христа. Он нам казује да у Њему постоје две савршене природе: права Божја и права људска, и да су оне ипостатно сједињене у Њему самом, тј. да чине једно Лице. Истина о божанству Исуса Христа је посведочена Његовим вишекратним указивањем на потпуно јединство са Богом Оцем (Јн. 10, 38; 14, 10; 5, 26, 17; 10, 29, 30, 16, 15).

О Божанству Христа уче и апостоли, називајући га више пута Господом (1. Кор. 1, 2; 8, 6; 12, 5; 16, 23; 2. Кор. 1, 14; 12, 8; Еф. 4, 5 и др., приписујући му владавину на мртвима и живима (Рим. 14, 4-9), називајући га Творцем целог света и Сведржитељем )Јн. 1, 3, Кол. 1, 16, 17; Еф. 3, 9; Јевр. 1, 2, 3; 2, 10).

Истовремено Св. Писмо сведочи да је Исус Христос прави Бог, али и прави човек. У Јеванђељу се указује да је Христос био подвргнут свим слабостима људске природе (осим греха); осећао је глад и жеђ, осећао је умор и потребу за сном. Доживљавао је духовна стања својствена човеку. Имао је (подложну искушењима) људску вољу, која је захтевала напоре. Он и самог себе назива “човеком” (а тако га називају и апостоли). Међутим, то не значи да су Божија и људска природа у њему помешане тако да творе полу-човека и полу-Бога. Напротив, Божанска и људска природа спојене су ипостасно, тј. остају сједињене и целовите. Исто тако, Божанство наставља да поседује своје особине (без било каквог умањења или слабљења), а људска природа наставља да чува своје људске особине. Ове две природе никад се нису разлучивале, нити могу бити разлучене од самог тренутка зачећа и налазе се у Христу по вазнесењу.

Извор: Кикиндске новине

Путем неспутаних луциферовских експериментисања, он је кренуо у опасно грађење “човекобога”, одступајући од своје изворне природе какву му је Бог дао. Човеков рад на “генетском инжењерингу” (модификација људских ћелија, рад на клонирању, вештачка интелигенција итд.), све га више утврђују у уверењу да је остварење идеје “човекобога” ту пред нама. Тако би “смрт Бога” (Ниче), постала стварност, јер на његово место ступа “надчовек”, односно “човекобог”. На жалост, трансформација модерног човека у оно што он по Божјој промисли не треба да буде, води и целу нашу цивилизацију у суноврат. Не значе ли таква поигравања, истовремено, и “смрт човека”, како је говорио Фуко. Неће ли победити “противприродни техницизам”, и неће ли сасвим тријумфовати техника над етиком?

Тежње да се оствари благостање без Христа, па и против Христа сигурно не могу имати коначни успех . Јер, Он сам је савршено јасно казао: “Без мене не можете ништа учинити”.

Јово Радош