• У петак, 20. априла 2018. године у Библиотеци Града Београда представљена је књига Јова Дробњака „Нови економски манифест“.

Сам назив књиге као и чињеница да је њен аутор широј јавностио познат и као изузетан руководилац који је био директор, некад чувене дубровачке компаније ДТС привукла је велики број људи на премијерну промоцију, а први говорник био је један од рецензената ове књиге др Драган Петровић.

– Дробњак је више од деценије предводио привредни гигант који је спајао више дјелатности у својој области и имао обрт, за данашње прилике, невјероватних, више милијарди долара годишње – рекао је Петровић истичући прије свега ауторово неспорно велико искуство које би било крунисано још већим резултатима да није дошло до рата, због кога је и сам био принуђен да напусти Дубровник.

– У овој књизи дата је врло стручна и адекватна критика владајућег неолибералног макроекономског финансијског концепта без обзира на гарнитуре на власти које су биле у задњих више од деценију и по – истакао је Петровић апострофирајући да је за 18 година вођен неолибералан макроекономски модел чији је акценат на брзим приватизацијама које су у случају Србије, урађене катастрофално.

– Без стратешких инвестиција, проширивања производње, нових радних места и свега оног што чини перспективу није се могло ништа друго ни очекивати – рекао је Петровић и додао да Дробњак даје врло аргументовану критику постојећег макроекономског финансијског модела који је још увијек актуелан.

– Неолиберални економско социјални модел пропао је 2008. године, са тзв. Америчком западном економском кризом. Његове главне одлике су високе каматне стопе Народне банке, неомонетаристичка концепција која даје акценат на контроли новца – рекао је Петровић и напоменуо да се увоз нарочито подстиче након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)

– ССП је подстакао у овом периоду од готово 8 година скидање свих баријера наше земље у односу на Европску Уније што је довело до новог дебаланса, а са друге стране домаћа производња се налази у катастрофалном стању – рекао је Петровић који се посебно осврнуо на скуп у САНУ који је одржан 2013. године.

– Тада је речено да је индустријска производња Србије у номиналном износу око 38% оне из 1989. године. Такав степен деструкције незапамћен је у свијету – рекао је Петровић наводећи да су друге земље у транзицији имале и више од два пута вбоље резултате.

– Дробњак даје врло конкретне мере у којима указује да је врло битно јачање домаћег банкарства и финансијског сектора – рекао је Петровић и подсјетио да је данас око 90% пословних банака у страном власништву.

– До таквог резултата се стигло после великог удара на „Беобанку“, „Инвестбанку“, „Југобанку“ и „Кредитну банку“ у периоду 2001-2003 који се везују за бившег министра Динкића. Аутор се са правом пита да ли постоји одговорност за катастрофалне последице појединих људи који су се налазили на важним местима око приватизације и вођења банкарског сектора које су довеле до екстремног раслојавања становништва и богаћења малог броја људи – рекао је Петровић и напоменуо да су стручњаци понудили рјешење за опоравак нашег банкарства и то на начин да се уведе развојна банка, кредитна банка, да се уведе у докапитализација за опоравак постојећег банкарског сектора, да се опорави Служба друштвеног књиговодства (СДК), да се уведе Институт за развој…

Петровић је објаснио да се добитак не може остварити смањивањем плата и пензија, јер тако се смањује куповна моћ. па самим тим и држава преко пореза долази до мањих средстава.

– Дробњак указује да чак постоји, одређена свесна или несвесна сарадња носиоца власти и страног банкарског капитала јер се депозити по виђењу држе у страним банкама. На тај начин страном фактору је омогућено да диктира високе каматне стопњ, које су само донекле разумљиве због кризе у нашој привреди и недовољне сигурности уложеног капитала – рекао је Петровић који је на самом крају излагања истакао неопходност јавних радова.

– У изградњу саобраћајне структуре требало би да се уложи око 2,8 милијарди долара годишње у 7 следећих година. По једну милијарду долара у наредних седам година требало би издвојити за развој индустрије, примарне пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа, енергетике и банкарства и инвестирање у остале дјелатности од око 200 милиона долара годишње. Наша задуженост је опасна омча, а стигли смо на 27 милијарди евра – истакао је Петровић и додао да је јавни дуг такав да са оваквим параментрима не можемо изаћи из кризе. По његовим ријечима, за боље резултате, неопходна је слободна јавна дебата стручне јавности.

Други рецензент књиге, др Слободан Комазец, је Дробњаково дјело описао као интригантно.
– Аутор нам даје реални приказ садашњег стања, нуди заустављање даљег економског урушавања, као и ревитализацију девастиране економије, стварање предуслова за економски развој и основне правце развоја привредних области – рекао је Комазец наглашавајући да се овдје не ради о манифесту, већ о врло широком познавању привредне и друштвене стварности Србије.

– Аутор у циљеве програма истиче избављање српског друштва из загрљаја неолибералног глобализма и учмале заосталости, те убрзани развој економије, јачање економског патриотизма. То подразумјева нагли заокрет са пута који води у неоколонијално ропство на пут самосталности и политичке неутралности – рекао је Комазец истичући инертност досадашњих влада.

– Дробњак сматра, са политичког становништва, да је Србија протекторат Европске Уније и САД-а, при чему је до сада велики део суверенитета пренијела на Европску Унију, а банкарски сектор финансија и монетарну политику под доминацију и утицај ММФ-а и свеских кредитора. Стога је, по мишљењу аутора овог програма, битна и реафирмација државе и повратак ефикасних државних институција које су под великим притиском и у кризи. То не може да замијени тржишни механизам и његово деструктивно дјеловање – рекао је Комазец и навео да аутор трага за оптималним привредним развојем у оквиру тешких ограничења.

– Дробњак сматра да су за овакав програм потребни визионари, велики познаваоци проблема, патриоте и државотворни научни крутови. Бавећи се истраживањем ових проблема морам нагласити да до сада нисам наишао на овако конкретан, концизан и свеобухватан програм за излазак из ове тешке кризе – закључио је професор Слободан Комазец.

Окупљенима се на крају обратио и сам аутор Јово Дробњак који је рекао да се из кризе не може изаћи уколико је не зауставимо.

-Морамо направити низ резова, којечега и одрећи, а морамо се и опредијелити. Не можемо без икога у свијет. Морамо се одрећи несреће, јер смо одавно окупирана земља, још од српске октобарске револуције. Морамо се одрећи неолиберализма и усвојити нове принципе у нашој економији– рекао је Дробњак и истакао да се напредовати може једино са брзим улагањем и инвестицијама.

– Предложио сам које су то и какве инвестиције. Предложио сам и једну од мјера, која се није помињала у последње време у економским теоријама, а то је отварање јавних радова. Некоме је то смијешно и због тога сматрају да је овај програм утопија – рекао је Дробњак и оцјенио да је овај програм за умне људе, који имају теоријску, емпиријску и патриотску свијест – задатак, а не утопија.

– Утопија је учмалост, неодговорност и копање јаме самом себи, а ми смо Срби по томе веома познати – рекао је Дробњак и закључио да се о расту бруто друштвеног производа не може озбиљно разговарати уколико је он мањи од 5%, а примјеном његовог плана у периоду од седам година Србија би се нашла у друштву средње развијених земаља.

Трифко Ћоровић