У Музеју Старе Херцеговине у Фочи синоћ је отворена изложба „Пребиловци“, аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића, која говори о страдањима Срба у овом херцеговачком селу у вријеме Независне државе Хрватске.
У Пребиловцима је у вријеме усташке НДХ страдало 850 житеља, који су бачени у Шурманачку јаму, а о овом злочину се деценијама није говорило. Родбина жртава је крајем 1990. године њихове кости из 12 јама некадашњег столачког среза, које су годинама биле забетониране како би се сакрили злочини над Пребиловчанима, извадила кости, опрала их и пренијела у сеоски дом у Пребиловцима. 1991.године мошти ових мученика и мошти страдалих херцеговачких Срба, из других јама, положене су у крипту Спомен Цркве Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Спомен црква је Спаљена у протеклом рату и на њој направљено сметљиште.
Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ из Београда потомак је Срба са ових простора. У Пребиловцима му је убијена бака и њено шесторо дјеце, а његова мајка је преживјела јер је побјегла како би обезбиједила млађој браћи и сестрама храну и воду. „Моја мајка је била затворена у логору у селу Тасовчић код Чапљине. Једног јутра стражар у логору им је рекао да мало изадју да удахну ваздуха. Она је успијела побјећи преко ограде, до тетке у село Тасовчић како би донијела храну за млађу браћу и сестре. Бака јој није дала да се врати и тако је преживјела. Остали из логора су транспортовани до Шурманаца, гдје су бачени у Шурманачку јаму. Ту је страдала моја бака, која је била трудна и њено петоро дјеце“, каже Јахура.
Изложба „Пребиловци“ је један документарно-фактографски покушај да се прикаже никада до краја изречено страдање Срба у Независној држави Хрватској, каже историчар Предраг Лозо, један од аутора изложбе: „Оно што је карактеристично за Пребиловце је страдање 850 житеља, махом жена и дјеце. Они су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја, само зато што су били православци. Овај злочин нам показује карактеристике Независне државе Хрватске, једног система који се упрегао да потпуно истријеби Србе са своје територије и то је школски примјер геноцида. Карактеристика Пребиловаца је и та што су у протеклом рату поново спаљене кости страдалих Пребиловчана које су извађене из јама, паљењем Спомен Цркве Сабора Српских Светитеља и то су урадили настављачи идеологије НДХ“, закључио је Лозо.
Изложба се састоји од неколико стотина фотографија и докумената који су сакупљани по породничним архивима преживјелих Пребиловчана. Управо је Миленко Јахура, чија је мајка преживјела покољ у Пребиловцима сакупио највише материјалних доказа о овом злочину, који су искориштени за изложбу, али су и аутори изложбе из историјских извора успјели прикупити дио грађе, каже Драгослав Илић један од аутора: „Фотографије смо сакупљали по сачуваним породичним архивима а највише их је сакупио Миленко Јахура. Ми смо прикупљали податке од људи и из неких монографија и више од стотину слика и докумената чини грађу ове изложбе, свједочи о страдању Срба у Пребиловцима“, наводи Илић.
Изложба „Пребиловци“ постављена је у Фочи након приказивања у Београду, Новом Саду и Лондону. Директор Музеја Старе Херцеговине Бранка Драгичевић сматра да је она веома значајна јер свједочи о страдању нашег народа: „Позивам све суграђане да погледају ову изложбу. Сматрам да је битна јер свједочи о страдању нашег народа на једном простору. Не смијемо заборавити своју историју јер народ који заборавља своју историју она му се понавља. Ми морамо гајити културу сјећања и не дозволити да се икада више овакви злочини понове“, навела је Драгичевићева.
Изложба „Пребиловци“ дошла је у Фочу путем сарадње са Удружењем грађана „Јадовно“, а у Музеју Старе Херцеговине биће отворена до краја јуна.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
