• Познати београдски љекар, прим. спец др Вукашин Лугоња је поводом промоције своје књиге “И небеса су камену на колена пала” на платоу испред Музеја Херцеговине у Требињу сабрао пробрано друштво и уприличио једну од посјећенијих књижевних вечери овог љета у Требињу.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

О његовој духовно-философкој поезији говорили су епископ њемачки Григорије, шеф катедре за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду проф др Вељко Брборић и уредник портала Слободна Херцеговина Горан Лучић.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Скуп је отворила директорка Музеја Херцеговине Ивана Грујић која је поздравила окупљене госте и присутне упознала са ауторовом биографијом.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: СВЈЕДОЧАНСТВО О ХЕРЦЕГОВИНИ КОЈЕ ВИШЕ НЕМА!

Ипак, пажњу медија и публике у највећој мјери је привукло присуство владике Григорија који је бираним ријечима говорио о др Вукашину Лугоњи. Објаснио је да ауторов позив да говори на овој промоцији није могао одбити.

– Срео ме испред храма Светог Саве и тад нисам знао гдје ћу бити у августу и да ли ћу бити жив, али сам морао пристати. Такав је, дакле, анестезиолог.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Говорећи о самој књизи владика је истакао да кад не би знао име и звање аутора, на основу његовог писања би помислио да је у питању филозоф.

– Сусрећући се свакодневно с људима, нарочито с пацијентима који се налазе на граници између живота и смрти несумњиво је да др Лугоња чува у сјећању њихова искуства. Када често гледате смрти у очи, онда и живот почињете другачије посматрати. Одатле слутим да је његова потреба да стечено искуство подијели, да помјери читаоце од ивице, од провалије ка унутра, ка животу, да их продрма и пробуди на вријеме, јер многи од нас до дубљих животних увида долазе, нажалост, тек онда када се нађу на поменутој граници свијетова. А ауторова потреба да своје искуство подјели и тиме подучи и мотивише друге, изузетно је снажно – рекао је владика Григорије.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Он је додао да из истог духовног извора из којег је потекла ауторова фасцинација људском душом и духовношћу, потиче и фасцинација Херцеговином.

– Аутор открива своју приврженост завичају којем се у зрелим годинама враћа попут дјетета које трчи мајци у загрљај након дуге раздвојености. Херцеговина је у његовом сјећању и ријечима рекао бих понајвише остала сачувана онакву какву је памти у детињству. Постојана и стамена као камен, као она која пружа уточиште. И сигурно је да је управо сјећање на завичај био један од покретача његовог личног успјеха и напредовања у градовима у које се рано отиснуо.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Др Лугоња се у својој књизи враћа Херцеговини које можда као такве више нема, али која ће на страницама ове књиге остати сачувана као слика и сјећање на једно минуло вријеме. Зато би можда најближе истини било запажање да је књига о којој вечерас говоримо пишчев лични дневник, његових мисли и промишљања, па ако хоћете и својеврсни албум успомена, искустава и живота као таквог.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

ВЕЉКО БРБОРИЋ: ВЈЕРА У ЧОВЈЕКА

Рецезент ове књиге проф др Вељко Брборић је у свом обраћању нагласио да, иако навикнут на предавања у великим афитеатрима увијек има трему кад говори у свом завичају у коме је увијек “најљепше и најтоплије”. За нову књигу Вукашина Лугоње је рекао да представља контуитет ауторов рада и потврђује тезу да кршевита Херцеговина остаје непресушни извор литерарног стваралаштва. Набрајући цјелине књиге, Брборић је оцијенио да сваки поднаслов има поучни карактер.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

– Лугоња вјерује у човјека, а душа је оно што се подразумјева. Иако није пјесник, по својој основној вокацији, аутор показује да је човјек који држи до писане ријечи, традиције, народног искуства, прошлости и вјере у моћ литературе. Истовремено бројним порукама говори о томе шта мисли о будућности. У овим стиховима има доста људскости, племенитости, патријархалности и етичности.

ГОРАН ЛУЧИЋ: СРЕЋАН ЈЕ НАРОД КОЈИ ИМА ВЕЛИКЕ ЉЕКАРЕ!

Уредник портала Слободна Херцеговина Горан Лучић је објаснио да је на чудесан начин добио прилику да буде учесник ове промоције.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

– Приликом ходочашћа у Пребиловце са групом студената Београдског универзитета 2013. године послије обиласка Пребиловаца, свратили смо до манастира Завале. И управо са тог камена, на који су небеса пала, надахнут Светим Пребиловцима обичним телефоном направио сам фотографију одакле се по мом мишљењу пружа најлепши поглед на Попово поље. Та фотографија је десет година била у скривеном животу, да би je током креирања ове пјесничке збирке уредник понудио аутору као рјешење за насловну страну.

Поред фотографије Горана Лучића на корицама је као позадина кориштен детаљ мозаика, рад Сава Рупића, академског сликара и професора Академије ликовних умјетности у Требињу (Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње)

Лучић је истакао да га је познанство са др Лугоњом и читање књиге навело на размишљање да често промиче чињеница да је Херцеговина земља великих љекара.

– Добар љекар и добар пјесник може бити само онај ко је добар човјек, а то сам заиста пронашао у господину Лугоњи који ме је одушевио количином посвећености Херцеговини. Народ који има велике љекаре мора бити срећан и желим да тога будемо свјесни, јер у супротном постаћемо жртве лоших љекара.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Лучић је истакао да је садржај збирке доживио као један псалтир.

– Читајући стихове и пјесме које је написао др Лугоња, заличио ми је на оно Врело Буне у Благају које у секунди изњедри 42.000 литара питке воде. Сваки његов стих је веза која нас преко мудрости везује за небо. Добро знамо шта нам се нуди у јавном медијском простору као културни модел, тако да док буде поезије биће доброг човјека и свакако срећније заједнице – поручио је Лучић.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

ВУКАШИН ЛУГОЊА: СУШТИНА И КРВНА ГРУПА НЕ МОГУ СЕ МИЈЕЊАТИ!

На крају промоције окупљенима се обратио аутор др Вукашин Лугоња који се захвалио свим учесницима промоције. У свом излагању осврнуо се на бројна зрна мудрости из књиге са посебним освртом на људску суштину.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

– Сви живимо сличним животом и патимо од истих болести, боравимо на једној или другој обали ријеке. И док се једни труде да ријека потече, други настоје да управљају њеним током. Све што преживи окове, надрасте своју тамнину и потиснуту звјер – то је човјек. Његову природу не може одредити његова свијест, већ његова суштина. Наш однос према суштини може бити различит, али суштина као и крвна група не може се промјенити.

Фотографија преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње

Ову несвакидашњу књижевну вече музичким наступом употпунили су Ивана Пешић и Теодора Ковачевић.

Текст: Слободна Херцеговина
Фотографије преузета са ФБ странице Музеја Херцеговине Требиње