ХУМСКИ ЗАПИСИ: Кога брига!?
-
Да знаш к’о што не знаш, знао би сињи кукавче колико не знаш! А можда ти је тако лакше живљети.
Знаш колико ти је доста, мало више но кокошка али теби доста. Знао не знао, ти опстајеш и тако и вако. Паметан си ти, ако у памет рачунамо глупост! Ту сијаш! Ту ти премца нема! Вазда први, маратонац у глупости, херој, јуначина и прегалац глупости.
Да глупост сија у мраку, ти би био шифоњер. А да знаш к’о што не знаш знао би колико не знаш. Волио бих тако к’о то ти устајати празне главе, да ме мозак не претеже и пулсира чим очи отворим, а некад и прије. Благо теби, тебе нема шта претезати.
То мало мозга ти само служи да ти се уши не раставе.
Благо ти у памет, вазда ти вјетар кроз главу тутњи, фијуче, зунзара.
Лако је кроз празну главу дине правити.
А да знаш ко што не знаш, сињи кукавче, знао би да ово пишем баш теби. Ја, ја, теби, теби.
Но немаш са чим промућкати, па да схватиш.
И још само да ти речем, прије но што почнем говорити!
Е ДА ЗНАШ КО ШТО НЕ ЗНАШ, ЗНАО БИ КОЛИКО НЕ ЗНАШ.
Но опет је лакше теби.
Шта мени вриједи што оволико знам, кад такви ко ти коло воде.
Такви тупоглави, тупсони и дрва букова.
Такве ни зашта није брига. Ху керс!!!
Ти си једном пустио мозак на пашу, и никад ти се није вратио.
Благо теби, сад ти завидим. У каквој ја заблуди живим.
Данас је најбоље бити глуп.
Ти си живи доказ. Куку нама паметнима!
Нас нико не шљиви и не зарезује.
Што више знаш више те зову будалом. То ти је реалност данашњице. Такви ко ти, болан зато и толико живе.
Што мање знаш, дуже живиш.
Зато, немојте се чудити ономе што је Ајнштајн изјавио: „Само су двије ствари бесконачне, свемир и људска глупост!“
Да резимирамо, глупост је неуништива.