• Хрватска данас у Окучанима обележава две деценије од војно-полицијске операције Бљесак, дан када је страдао велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје

Хрватска данас у Окучанима обележава две деценије од војно-полицијске операције Бљесак као дан када је, како тврде, ослобођена Западна Славонија, територија која је у то време била под заштитом УН, дан када је страдао велики број српских цивила, а око 30.000 њих је напустило то подручје.

Истовремено, служењем парастоса, полагањем венаца и спуштањем цвећа у реку Саву, у Градишци, Република Српска, је данас, у присуству председника Републике Српске Милорада Додика, обелезена 20-та годишњица од страдања Срба и њиховог протеривања из Западне Славоније.

Иначе, операција Бљесак је трајала три дана и у њој су ослобођени Окучани, град који је према тврдњама хрватских званичника било средиште непријатељске побуне и терористичких напада на западно-славонском подручју.

Обележавању, које се одвија у сенци вишемесечих протеста хрватских бранитеља који су незадовољни својим статусом, присуствују председница и премијер Хрватске, Колинда Грабар Китаровић и Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, министри у влади, генерали, грађани.

Милановић се, након комеморације, први пут суочио са организаторима бранитељског протеста у Загребу Ђуром Глогошким и Јосипом Клемом.

Како је јавила агенција Хина, у десетоминутном разговору бранитељи су премијеру изнели своје проблеме и разлоге због којих већ више месеци протестују испред заграде ресорног министарства у Загребу.

Они су од премијера затражии да их прими како би разговарали о њиховим правима и проблема за које они сматрају да су им ускраћени.

Хрватски медији подсећају да је први пут у том рату Хрватска користила масовне ударе ваздухопловства, а тенкови допрмељени железницом улазили су директно у борбу чиме је постигнуто „додатно тактично изненађење непријатеља“.

Хрватски генерали су тврдили да је акција изведена без стране помоћи, те да је том акцијом побуњеним хрватским Србима, али и међународној заједници показано да хрватска има оружану силу која је способна да ослободи сва окупирана подручја.

Иначе, три месеца након оперције Бљесак уследила је акција Олуја током које су Срби масовно страдали и исељени, а Хрватска је, како сматра, тиме показала одлучност да успостави државно-правни поредак на целом свом подручју.

У хрватским медијима, међуитм, нема података из извештаја Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО), који је представљен 24. јула 2003, а из којег произлази да су у акцији Бљесак припадници хрватске војске убили укупно 83 српска цивила. Од тог броја, њих 30 убијено је у нападима на избегличке колоне, а 53 особе су убијене у својим кућама.

Нема ни података Документационо-информативног центра Веритас из априла 2003, према којима је првих дана маја 1995. Убијено или нестало 283 Срба из западне Славоније.

Организатори обележавања егзодуса Срба из Западне Славоније у Градишки су Удружење Срба протераних из западне Славоније, Српска православне црква и општина Градишка.

У операцији Бљесак 1. и 2. маја 1995. године убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 деце, јавили су бањалучки медији.

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља Западне Славоније са око 4.000 војника, која је била под заштитом УН.

Хрватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на Западну Славонију, када је ова област била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“, а српско становништво је затечено на спавању.

Уместо да спрече агресију, заштитне снаге УН, које су на време упозорили хрватски генерали, повукле су се на безбедна места.

Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко реке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Рањеници су гажени тенковским гусеницама или убијани ножевима.

Разбацани лешеви, унакажена тела жена, деце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видети у насељу Нова Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.

Уз све то, хрватска авијација је ракетирала српске колоне избјеглица.

Све то није било довољно да би се процесуирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, која је постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.

За злочине почињене над Србима у Западној Славонији, која је била под заштитом УН, нико није оптужен ни пред Хашким трибуналом, нити пред хрватским судовима.

Упркос великом броју доказа, видео-записа и изјава сведока Тужилаштво Хашког трибунала никада није водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западној Славонији, иако је та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – „УНПА – сектор Запад“.

О каквој је размери злочина хрватске војске и полиције над Србима у Западној Славонији реч најбоље потврђује податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посведочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош, наводе медији у РС.

Да би били склоњени и затрти сви трагови и размере овог суровог злочина, тај пут је касније пресвучен новим слојем асфалта.

Западна Славонија данас, 20 година након „Бљеска“, углавном је пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци који желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избјегли у Србију и Републику Српску, гђе су засновали породице и започели нови живот.

Овом операцијом Хрватска је довршила етничко чишћење у којем је, почев од 1991. године, из Западне Славоније протјерано око 67.000 Срба, а вратило се само 1.500, углавном старијих људи, наводе бањалучки медији.

извор: Новости-Танјуг