• Ни киша, ни београдска врева на заласку радног дана није омела посјетиoce да се у четвртак 9. марта 2023. године окупе у биоскопској сали Етнографског музеја како би присуствовали промоцији књиге академика Милована Пецеља „Херцеговина земља песника“, чији је издавач Удружење Љубињаца.

Била је то прилика да се из посебног угла, кроз перо једног од најзнаменитијих савремених Херцеговаца, тумачи значај постојбине великана српске књижевности као што су Јован Дучић, Алекса Шантић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Ђорђо Сладоје, Момо Капор, Радослав Братић, Перо Зубац, Мирослав Тохољ…

Прва књига у издању Удружења Љубињаца у Београду

Према ријечима аутора, наслову књиге кумовао је његов велики пријатељ и један од највећих српских пјесника недавно преминули Рајко Петров Ного.

На самом почетку окупљене је у име домаћина поздравила директорка Етнографског музеја у Београду Тијана Чолак-Антић Поповић која је изразила задовољство што, у вријеме док је још увијек актуелна поставка “Вез и златовез из фундуса Музеја Херцеговине” ауторке Божане Ђузеловић, ова установа има прилику да и кроз писану ријеч промовише културну баштину српске Херцеговине.

КОВАЧЕВИЋ: Надахнути опис Херцеговине

Подсјећајући на Андрићеву тврдњу да је сваки Херцеговац потенцијални писац проф. др Војо Ковачевић је у свом излагању истакао да књига Милована Пецеља представља сабрани мозаик научних и критичких текстова који на врло надахнут начин описују карактер Херцеговине и њених културних стваралаца.

– У овој књизи која је стилски дотјерана и композиционо уређена поред описа херцеговачког поднебља аутор приказује мишљења најзначајнијих писаца у оквиру српске књижевности и културе уопште, почев од Ивa Андрића, Милоша Црњанског, Добрице Ћосића и других, да би у средишњем дијелу књиге дао своја запажања о херцеговачким ствараоцима са којим је пријатељовао (Ногу, Ђогу, Капору, Братићу, Сладоју…) За њих данас слободно можемо рећи да су савремени класици српске поезије и књижевности. Дакле, успио је да доведе у исту раван писце који су већ освједочени у историји књижевности и културе са онима који су значајно допринијели свим оним дешавањима која се тичу не само историје, већ и културе српскога народа, а који се одигравао деведесетих година прошлога вијека – рекао је Ковачевић.

Он је истакао да за класичне пјеснике стоји дефиниција да је њихово дјело увијек актуелно без обзира на вријеме када је настало и да се управо на томе темељи Пецељево књижевно-научно дјело.

– Будући да сам био и рецезент ове књиге познато ми је да је аутор дубоко и дуго размишљао о недоумицама, па би тек онда изнио крајњи израз. Као дугогодишњи Милованов пријатељ морам да истакнем његову енергију којом истински и предано задире у различите сфере, почев од науке, школства, до цјелокупне културе – закључио је Ковачевић.

БРБОРИЋ: Херцеговина – између славне прошлости и забрињавајуће будућности

Проф. др Вељко Брборић је истакао да је аутор Милован Пецељ помало необичан човјек налик епском јунаку који је кадар стићи и утећи и на страшном мјесту постојати.

– Милован је човјек с пуно енергије, талента и различитих интересовања. Најмање је књижевни критичар и тумач књижевности, али садржај ове књиге свједочи да му и ова тема није страна –  рекао је Брборић.

Он је додао да је аутор један од ријетких декларисаних Херцеговаца који нису рођени између Неретве и Требишњице, а који је љубав према завичају доказао и ауторством над већином од 150 публикованих фотографија у књизи.

Брборић је истакао да је у првом поглављу који носи назив „Импресије“, поред херцеговачких писаца, аутор скупио цитате и других знаменитих српских стваралаца који су бираним ријечима говорили о Херцеговини и Херцеговцима, а међу којима су Јован Цвијић, Иво Андрић, Милош Црњански, Васко Попа, епископ Николај Велимировић…

– Друго поглавље насловљено као „Записи о пријатељима“ је најобимнији дио књиге у коме расписани Пецељ даје бројна и свакојака објашњења. Тако сазнајемо да је Ного Рашовић од старине, да се и Добрица Ћосић изјаснио као Херцеговац. У ауторовим размишљањима читаоци ће стићи у Српску Црњу до Ђуре Јакшића, у Мркоњиће до Светог Василија Острошког, у Нови Сад до Пере Зупца, шетаће Башчаршијом с Рајком Петровим Ногом, читати лијепе анегдоте и приче о Ђорђу Сладоју. Ту је незаобилазна ауторова родна Гајдобра и тамошње књижевне вечери. Сусрешћемо се и са Вукашином из Клепаца, а Ногову, Ђогову и Сладојеву поезију замјениће „вјечити Момо“. Као на филму ређају се догађаји с пуно духа, сјете, али и свакојаких поука. Видjећемо како се пjева ганга на Палама између универзитетских предавања. Неће бити ни заобиђене значајне кафане од Требиња преко Јахорине до култне београдске Старе Херцеговине и Клуба књижевника, гдје настаје посљедња фотографија Моме Капора и то у друштву Милована Пецеља, Рајка Петрова Нога и Раде Ђуричин. Наилазимо и на омаж незаборавном културном дјелатнику Николи Асановићу, опис споменика Јевти Дедијеру и слово о часопису „Нова Зора“ – навео је Брборић. Он је додао да као рођени Љубињац мора истаћи наслов „Љубиње и Љубињци“, као и реченицу која није у књизи, али која каже да је „Љубиње је једино мјесто у Босни и Херцеговини у коме се током посљедњег рата није десило ниједно убиство на националној основи.“

– У трећем дијелу аутор, као освједочени научник и истраживач, фактографски додатно освјетљава животну стазу Јевта Дедијера, док у четвртом пише о недосањаном херцеговачком приморју, Шантићу, Нушићу, Дучићу, Тохољу, Андрићу, Мостару…

Закључујући своје обраћање Брборић је да рекао ова књига даје велики допринос утиску да српство не може опстати без Херцеговине.

– Шта је Херцеговина данас? Волио бих да ово није тачно, али Херцеговина као да нема будућност. Она је данас слијепо цријево српства. Тамо је све мање младости и живота. Тамошње школе су остале без дјеце, популационо незаустављиво пропадамо. Поред свега, добро је да смо добили једну афирмативну књигу о љепшој страни Херцеговине. Увјерен сам да сви осјећамо оно што је Андрић записао „кад дођем у Херцеговину, брже ходам, лакше дишем и боље мислим.“

ДЕЛИЋ: Завидна ауторова биографија

Проф др Јован Делић је рекао да аутор Милован Пецељ има два момента у својој биографији на коме му завиди.

– На прагу ове књиге исписана су имена петоро унучади: Стефанија, Александар, Лука, Петар и Михаило. Данас је то право чудо, посебно за некога ко је професор универзитета и академик. Други моменат се стидљиво прећуткује, а то је да је као министар образовања и културе Владе Републике Српске суспендован по налогу Високог представника Педија Ешдауна – рекао је Делић.

Он је истакао да је веома поносан што је своје најљепше и најзрелије године живота провео као професор на Универзитету на Палама, за чији развој је, најприје као декан, а касније као министар, кључни печат дао управо Милован Пецељ.

 – Радили смо у баракама Фамоса, одјевени у зимске капуте, док је по нама падао снијег. Било је то вријеме невјероватног заноса. Пецељ је позвао тада Новицу Петковића, Радована Вучковића, Светозара Кољевића, Љубомира Максимовића, Ксенију Марицки Гађански, Рајка Петрова Нога, Мому Капора…  

Оцјењујући да је Пецељ наставио традицију великих географа-стилиста, попут Цвијића и Дедијера, Делић је истакао да је књига Херцеговина земља песника изузетно драгоцјена, јер доноси обиље података и анегдота који се нигдје не могу пронаћи и које више нема ко ни да запише.

Весна Капор и Милован Бјелица Јапан

ПЕЦЕЉ: Од пјесника зазире и држава

Захваљујући се свим учесницима и присутним на промоцији аутор Милован Пецељ је  рекао да је окупљајући професоре на Палама, међу којима је било чак 14 академика, имао намјеру да се међу њима нађе и чувени пјесник Гојко Ђого, међутим није му било дозвољено да пређе границу.

– Пјесници су снажна група људи од којих зазире и држава – рекао је Пецељ.

Он је изразио велики жал што је књига одштампана два дана након смрти Рајка Петрова Нога који је прочитао рукопис и одредио и наслов овог дјела.

– Херцеговина има пјесника, књижевника, научника, али наслов је одредила Рајкова реченица „Миловане, сви који пишу су пјесници“ – рекао је Пецељ који је своје обраћање завршио казивајући стихове Шантићеве пјесме Прољеће.

Програм су веома надахнуто водили и одломке из књиге читали Влатка Турањанин Поповски и Југослав Рађеновић.

Овој промоцији, између осталих, присуствовали су академик Слободан Реметић, потпредсједник АНУРС, проф. др Сузана Рајић, проф. др Петар Алексић, проф. др Љиљана Гавриловић, проф. др Мила Павловић, проф. др Драган Вујовић, проф. др Милица Пецељ (добитник Фулбрајтове стипендије), Душица Пецељ, књижевница Весна Капор, писац Божидар Бјелица Јапан, Габријела Братић, генерали Саво Сокановић, Миленко Живановић, Стојан Коњиковац и Петар Шкрбић, пуковник Неђо Попара, пуковник Милан Комар кардиолог Ратко Милошевић, предсједници и представници завичајних удружења: Жарко Ратковић,  Спасоје Ђого, Зоран Јањић,  Слободан Бобан Драшковић, Борислав Кркелић,  Мишо Албијанић, Владо Салатић, бројни пријатељи и чланови породице….

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић