ГАТАЧКО СИЈЕЛО 2016: Поносни чувари образа и херцеговачке традиције
-
У предвечерје Светог Трифуна Гачани су се по шести пут окупили на традиционалном сијелу. Негдје иза поноћи једна дама (Ј. И.), за коју можемо да потврдимо да је редован гост херцеговачких окупљања рече, „било је ово најбоље херцеговачко сијело до сада”.
Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Извор: Слободна Херцеговина
Субјективно је оцјењивати овакве скупове, међутим, упркос празничном викенду, испуњена су очекивања, у сали ресторана „Сава центра“ окупило се више од 500 Гачана и пријатеља Гацка.
Испод великог паноа на коме је била исписана здравица патријарха Иринеја „Будите поносни што сте Херцеговци, што сте Гачани…“ ређали су се расположени извођачи програма.
Скуп је почео духовном пјесмом коју је извела седмочлана млада женска пјевачка група из Гацка.
Водитељка и најпознатија Србијанка у Херцеговини, мајка четворо дјеце и култна новинарка Радио Гацка, Миланка Ковачевић поздравила је госте и бројне високе званице међу којима су били: академици Матија Бећковић и Љубомир Максимовић (потпредседник САНУ), амбасадор БиХ у Србији Лазар Миркић, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, председник општине Гацко Милан Радмиловић, његов замјеник Радојица Антуновић, директорка гатачке болнице Вера Говедарица, председник БОРС Гацко Слободан Илић, председник „Просвјете“ Гацко Радомир Вучковић, директор Херцег телевизије Драгутин Паповић.
Са закашњењем међу гостима се нашао и бивши савезни премијер и предсједник Црне Горе Момир Булатовић, као и представници бројних херцеговачких удружења из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Ковина…
Домаћин овог сијела, предсједник Клуба Гачана у Београду, Светозар Црногорац је у свом уводном говору поздравио госте и указао на хуманитарни карактер вечери на којој су прикупљана средства за лијечење 35-годишњег Гачанина, Ђуришу Тепавчевића.
– Живим у увјерењу и потпуно сам сигуран у то да су Гачани и Херцеговци превасходно добри људи, они су једноставно најбољи. Нашем удружењу је намера да његујемо такве особине и зато смо одлучили да вечерас одржимо једну хуманитарну акцију,односно да подржимо у лечењу тридесетпетогодишњег Гачанина,Ђуришу Тепавчевића, односно помогнемо да изврши трансплатацију панкреаса и бубрега у Милану. Будимо људи како је рекао патријарх Павле и у кутију која се налази у дну сале убаците износ,који можете. Никад се не зна кад ће коме требати помоћ – рекао је Црногорац.
Није заборавио да помене да је финансијска помоћ неопходна и дјечаку Марку Екмечићу из Пребиловаца у борби повратка очињег вида. Предсједник Клуба Гачана који је уједно и замјеник предсједника Координационог одбора свих херцвеговачких удружења јасно је поручио да се брига о Пребиловцима не завршава освештањем Храма Васкресења:
– Последња српска енклава у долини Неретве поново је угрожена, па бих замолио начелника Радмиловића да покрене остале источно-херцеговачке општине да заједно нађу рјешење и помогну селу које се бори за голи опстанак.
Црногорац је најавио да ће Клуб и ове године највјероватније помоћи сирочад из Гацка, а осврнуо се и на највећи спортски понос ове општине.
– Вечерас је са нама Радојица Антуновић који је предсједник женског одбојкашког тима Гацко. Гатачке даме су ове године веома близу освајању титуле првака БиХ. Имамо велики број успјешних привредника па предлажемо да размисле за спонзорство које би могло донијети и дуго жељени пехар у Гацко.
Црногорац је поновио и подсјетио проблем обнове спортско- културног центра у Гацку.
Учтиви предсједник захвалио се својим најближим сарадницима на добро обављеном послу у организацији ове вечери.
Интегрални говор Светозара Црногорца за ову прилику можете прочитати овдје.
Испред општине Гацко госте је поздравио њен начелник Милан Радмиловић.
– Драго нам је да смо вечерас заједно да се дружимо и подсјетимо пјесме игре и традиције из старог завичаја.
Скуп су благослови свештеници Раде Зеленовић и Лазар Манигода.
Сцену су потом заузели чланови мушке пјевачке групе „Тешан Подруговић“.
Затим се чула здравица Славише Беатовића.
Расположење у сали расло је кад год би се зачуле гусле, па су громогласно поздрављени мајстори на струнама Александар Таушан, Ненад Ивковић, Војин Тепавчевић, као и Неђо Драшковић који је присутне поздравио у име Удружења Херцеговаца из Бањалуке.
Публика је могла да ужива слушајући мушку пјевачку групу „Сава Владиславић“ из Гацка.
Водитељка је подсјетила на српско страдање у Срђевићима које се догодило 5. септембра 1941. године. Мирјана Ковачевић казивала је стихове презимењака Марка.
Неочекиван репертоар за госте била је позната италијанска пјесма „Карузо“ коју је извео Бошко Тепавчевић.
Своје стихове казивао је пјесник Сретен Видаковић, док је Милан Никчевић читао одломке из своје књиге „Неизгорјела луча намучена“.
Драгиша Скоко уручио је награде најбољим гатачким студентима: Срђану Шиповцу (шеста година Медицинског факултета- просјек 9,39) и Кристини Грубачић (друга година Филолошког факултета-просјек 9,30).
И сам професор на Машинском факултету професор Скоко је објаснио да су критеријуми јасни. Најбољи студент се бира по најбољем просјеку у оквиру неког државног факултета, а предност је што већа година студирања.
Срђан није био присутан на овој вечери, док је Кристина било веома срећна због ове награде.
– Познато је да је Гацко увијек имало веома добре студенте. Никада се нисам оптерећивала крајњим просјеком, јер ми је жеља да факултет завршим у року. Ипак, ова награда је добродошла, како финансијски, тако и стимулативно, јер обавезује на још боље резултате. Вјерујем да ће ово бити добар подстрек и осталим гатачким студентима да се још више потруде.
Клуб је и ове године подијелио признања заслужним Гачанима.
Примајући повељу „Стојан Ковачевић“, почасни предсједник Клуба Гачана Видак Ковачевић подсјетио је на прве дана рада овог удружења.
– Ову повељу посветио бих онима који су Клуб основали, а који данас више нису међу нама. У молитвеној тишини присјетимо се оснивача познатог дипломате Радивоја Петковића и доктора Мига Бјелогрлића. Не смијемо да заборавимо великог човјека и хуманисту доктора Саву Бумбића који је у оним тешкима данима деведесетих у вријеме отаџбинско-одбрамбеног рата ишао на ратиште да оперише рањене и лијечи болесне. Дјелимично смо се Саву успјели одужити јер данас гатачки дом здравља носи његово име, а касније му је Клуб подигао и спомен бисту.
Ковачевић је подсјетио и на првог правог идеолога Клуба.
– Међу оснивачима прави идеолог био је познати историчар Саво Скоко. Немјерљиве су његове заслуге у формирању научног скупа историчара „Владимир Ћоровић“, који се одржава и данас.
Ковачевић није заборавио да помене доктора Слободана Зеленовића, Павла Паја Старовића, брата и сестру Славојку и Бата Слијепчевића, Аљошу Анђића и Благоја Ђуричића који су показали праву ревност и оданост завичају.
Светозар Црногорац повељу „Гроф Сава Владиславић“ уручио је Пеју Бајчетићу, „оцу свих херцеговачких удружења“.
– Ово признање припада свима онима који су учествовали у оснивању Удружења Срба из Херцеговине у Новом Саду које је формирано 13. јула 1991. године, а које је настало као слутња да је српском народу потребна помоћ.Требао бих набројати имена најмање 400 наших људи који су по Војводини једнако заслужни за рад нашег удружења. Хвала Клубу Гачана који је знао увијек да гаји слободарску традицију Херцеговине.
Трећа повеља „Др Саво Бумбић“ намијењена је бившем секретару Славку Мучибабићу. Подсјећајући на његове заслуге, Црногорац се присјетио и прве ноћи НАТО агресије на нашу земљу када је споменик француско-српског пријатељства обавијен црном заставом. Умјесто болесног Славка Мучибабића награду је примио његов братанац Спасоје.
Након тога приступило се извлачењу награда у томболи.
Познато је да поред неколико капиталчних наслова издавачка кућа „Филип Вишњић“ и директор Дејан Мастиловић сваког играча томболе дарује књигом, а подијељене су и друге вриједне награде: велики украсни зидни сат општине Гацко, пршут који је даровала Херцег телевизија, ручак за четворо у „Старој српској кући“ код домаћина Милете Кекића, два комплета књига „Просвјета Гацко“, Триптих Ранка Гојковића о руско-српским односима које је аутор лично уручио…
У наставку програма бенд Болета Бошковића из Гајдобре је сплетом завичајних пјесама атмосферу довео до усијања.
Коло се протегло дужином цијеле сале, а пјевало се и командантима Милораду Поповићу и Бају Станишићу.
Немам обичај да коментаришем храну на сијелима, често од посла не стигнем ни да пробам, али гатачку цицвару дуго ћу да памтим.
Наредно окупљање Херцеговаца је у понедјељак у Суботици у хотелу Патриа, а већ наредне суботе у центру Сава биће одржан још један велики херцеговачки скуп – сијело Невесињаца.