• У порти храма Свете Тројице у Гацку  9. септембра 2023. године освештан је споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини /ЈВуО/ и цивилним жртавама комунистичког терора од 1941 – 1950. године.

На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Општини Гацко од 1941 – до 1950. године на челу са својим Командантима Војводом попом Радојицом Перишићем и капетаном Милорадом Поповићем Командантом Невесињског корпуса ЈВуО који су, уз остале, подигли Јунски устанак за опстанак херцеговачких Срба 1941. године.

Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско – херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством из Републике Српске, Црне Горе и Србије, у присуству потомака жртава, борачких организација, представника политичког, друштвеног, културног и привредног живота Источне Херцеговине.

Откривање овог споменика чије освећење после осамдесет година за Гацко, Херцеговину и српски народ у цјелини, представља, у симболичком и духовном смислу, велики и саборни дан који су сви дуго чекали.

Вијенце на спомен обиљежје положили су представници општине Гацко, Борачке организације Гацко и многобројни потомци и поштоваоци жртава.

Бесједећи окупљеном народу, Владика Димитрије пожелио је да освештање споменика буде почетак праштања, покајања и истинског саборовања.

„Важно је да видимо зашто се требамо покајати. Нека би дао бог да се сви покајемо и опростимо једни другима и да ово буде мјесто извор живота за нас”, поручио је Владика Димитрије.

Начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић нагласио је да је данашњим окупљањем враћен велики дуг прецима али и дата обавеза да морамо бити достојни потомци њихових имена.

“Окупили смо се овдје да би испунили један велики завјет и дуг нашим прецима јер овај споменик је наш завјет и мјесто сабирања и саборности око кога треба да се окупљамо. Мјесто нашег помирења гдје ћемо једни другима пољубити братске ране, али и мјесто гдје ћемо се завјетовати да ћемо чувати слободу за коју су наши јунаци преци изгинули”, рекао је Милинковић и додао да требамо бити поноси на све оне чија су имена била забрањена, а данас су уписана златним словима на споменику.

Према ријечима историчара Милана Никчевића из Одбора за освећење споменика, овај дан на који се чекало 80 година је дан значајан за Гацко.

„Осам деценија се чекало зато што је суштински 1945. године српска идеја поражена, што је наступио неки режим који је био у потпуној супротности са свим оним што су Срби до тада били. Ови људи били су школовани српски официри, интелектуална елита, српски домаћини, српска омладина, цвијет српске младости. Жељели су демократску Краљевину Југославију у којој би било мјеста за све. Изгинули су због тога што нису хтјели да се одрекну свог имена, своје крсне славе, писма и језика. И то је нешто што ми вијековима бранимо“, нагласио је Никчевић.

На споменику је остављен простор за упис одређеног броја имена људи који су служили Краљу и Отаџбини, а њихова имена до сада нису била позната. Одбор за изградњу споменика позива све који су у сазнању о припадницима ЈВуО из Гацка чија имена нису уписана на споменику да неопходне податке доставе.

Присутним се обратио осамдесет осмогодишњи Драган Поповић, изданак чувене породице Поповић са Дражљева, који већ дуже од пола вијека живи у Чикагу. Био је симбол српског имена у Гацку у најтежим временима комунизма.

Скуп су увеличали народни гуслар Момир Авдаловић, пјесникиња Дара Радојевић Зеленовић и ђак генерације СШЦ “Перо Слијепчевић”, Бојана Радмиловић, која је по свједочењу и сјећању старијих, написала емотивну животну причу својих предака.

У порти храма представљена је и изложба фотографија и архивских докумената „Ликови гатачких Равногораца“, аутора Милана Никчевића, реализована уз благослов и подршку Црквене општине Гацко.

Изложба садржи више од 230 сачуваних фотографија, 600 имена гатачких Равногораца употпуњених њиховим биографијама и изводима из литературе који говоре о њиховом ратном путу и судбинама и неколико десетина архивских докумената који се односе на борбу, конципираних и тематски сложених на 50 паноа.

Овом догађају, претходио је историјски час др Немање Девића на тему „Војска безгробна и идеја завјетна (Зеленгора, Лијевче Поље, Зидани мост)“ који је одржан у препуној сали Дома културе у Гацку.

ИЗВОР: Општина Гацко

ФОТОГРАФИЈЕ: ОПШТИНА ГАЦКО