• У издању СПЦО Дубровник објављена је књига „Дубровачке бесједе: тумачење јеванђеских перикопа“ старјешине Храма Благовијести у Дубровнику Владана Перишића. Књигу је штампао „Графотисак“ у Грудама у тиражу од 1.000 примјерака. На више од 300 страна сабрана је 41 проповјед, а како је аутор написао у предговору „латиничном издању наслов је одредио Град у коме су ова тумачења настала“. У наставку доносимо садржај предговора.

Предговор

Никада нисам сматрао да сам неки нарочити бесједник. Ако икакав. Сва тумачења сабрана у овој књизи на овај или онај начин су изнуђена. Народ Божији, који сам, служећи литургију више од четврт вијека, по правилу лишавао сваког коментара о ономе што бисмо из јеванђеља читали (због чега сам увијек осјећао нелагоду), нисам више могао остављати без иједне ријечи. Тако сам ријешио да ипак бесједим. Сувишно је и рећи: нипошто не претендујем на то да су овдје дата тумачења најбоља, поготово не једина могућа. Свакако се могу пронаћи и друкчија и боља. Тумачио сам онако како сам најбоље знао, али нисам затварао врата за друкчије и успјешније. Ослањао сам се на све што ми се чинило ваљаним од онога што сам годинама читао, не водећи притом рачуна да ли су у питању православни, католички или протестантски аутори, јер сам увјерен да се тумачења не могу сврставати према конфесијама, него према томе да ли су добра или лоша, успјешна или не. То држим за једини смислени критеријум.

Свештеник Владан Перишић на отварању скупа „Теологија у јавној сфери“ 2019. у Требињу (ФОТО: Епархија ЗХиП)

Више сам него свјестан да сам тумачењима која овдје дајем само загребао по површини текста јеванђеља. Зато се здраво надам да ће неко код нас ускоро начинити много боља од овдје понуђених. У међувремену их предајем заинтересованима као неку врсту штаке – да се кроз текст Свештеног Писма крећу барем за нијансу слободније него без ње. А када им његове стазе и путељци постану блискији него што су сада, да је слободно одбаце и крену путем који сами одаберу, не обазирући се на мене.

Да би било које тумачење јеванђеља било вјеродостојно оно мора узети у обзир контекст у којем Исус изриче своје ријечи. Но, да би, с друге стране, било актуелно оно се мора обраћати човјеку данашњице и у ријечима и догађајима од прије двије хиљаде година пронаћи нешто битно за њега. Трудио сам се да, барем у основном, водим рачуна и о једном и о другом. Био сам срећан када сам открио да је оно што је у јеванђељима актуелно управо сама срж Исусове поруке – увијек свјежа, увијек једноставна, увијек дубоко људска.

Одломак из књиге „Дубровачке бесједе“

Ове бесједе су се, често у нешто скраћеном виду, будући изговорене углавном у Дубровнику, могле чути у неауторизованом облику на сајту Епархије Захумско-херцеговачке. Неријетко сам бесједећи прескакао већ написане поједине реченице или читаве пасусе, јер ми се цио текст чинио предугим за један кратак јеванђелски коментар. Зато је много шта морало остати недоречено или нејасно. Надам се да је бар понешто од тога јасније сада када ове Дубровачке бесједе дајем у свом цјеловитијем виду, уз то и ту и тамо (а некада довољно) дотјеране за штампу.

Увијек ми је било блиско Исусово подсјећање (Мт 9, 13) лицемјерних фарисеја (који му пребацују што не пости него једе и пије са грешницима) на упозорење које нам Бог шаље преко пророка Осије („Јер мени је драга милост а не жртва, и познавање Бога више него жртва паљеница“, 6, 6). Ако је Исус ишта сматрао за гријех над гријесима онда је то било лицемјерје. А фарисеје је држао за оне који су највише од свих огрезли у лицемјерје. Зато им савјетује да, ако већ до сада нису, од сада коначно увиде да Бог не жели да му људи приносе жртве, него жели да покажу милост према другим људима, прије свега према грешнима, а онда и према од себе слабијима, сиромашнијима, болеснијима и несрећнијима (Мт 9, 13). А да би схватили да је најважније да покажу милост, потребно је да познају Бога (и да би показао да те двије ствари не иду једна без друге пророк их ставља у једну реченицу). Све док не показују милост, него само инсистирају на посту, жртви и ритуалу, они не познају правога Бога.

И зато се Исусово неуморно превладање тог крутог, и од реалних проблема људи отуђеног формализма испуњавања религијских прописа и губљења у самозадовољној ритуалистици, које се тако снажно провлаче кроз сва јеванђеља, морало одразити и у наслову ове књиге у ћириличном издању („Лицемери, милост хоћу а не жртвоприношење“). Можда не би било претјерано рећи да смисао свих ових бесједа стаје у тих неколико пророкових ријечи. Латиничном издању наслов је одредио Град у коме су ова тумачења настала.

Владан Перишић