Дејан Стошић, бивши народни посланик у Скупштини Србије, годинама уназад се труди да изгради мостове између Србије и Републике Српске. У разговору за Српско коло каже да је немогуће очевину Србију раздвојити од дедовине Републике Српске!
Дејан Стошић са сином Василијем испред споменика хероја прве Митровданске офанзиве и команданта Невесињске бригаде Новице Гушића у Невесињу
Захваљујући његовом ангажману сваке године приликом прославе Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Србију долази педесетак најбољих основаца са простора источне Херцеговине борави у Србији и том приликом обилази најзначајније културно историјске споменике у матици.
– Веома је важно што је власт у Србији препознала последњих година да се морамо окренути истинским националним вредностима. Предуго смо били заточеници комунистичке историје у којима су се прећуткивали тако значајни датуми као што је Пробој солунског фронта. Да би наша деца имала свест о јединственом српском духовном простору потребно је да га непосредно доживи. Историја се може научити из књига, али кад појединац са намером корача стазама по којима су ходили српски хероји или страдалници онда је то лекција коју собом носи и преноси на друге целога живота. Кад деца из Републике Српске обилазе знаменита места наше земље осети се емоција коју су са собом донели, а која им је преношена са колена на колено према мајци Србији.
Захваљујући Дејану Стошићу најбољи основци из Источне Херцеговине поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, посетили су многе знаменитости у Србији међу којима је и Скупштина Србије
Организовали сте и посету смедеревских ученика источној Херцеговини. Каква су искуства?
– Немогуће је овакве посете организовати без помоћи пријатеља и разумевања бројних културних инстистуција и наше цркве. Захвалан сам представницима завичајних херцеговачких удружења у Србији, као и председницима локалних самоуправа у Источној Херцеговини, али сам посебно захвалан мом пријатељу Раду С. Петровићу и његовом брату Луки Петровићу, директору Електропривреде Републике Српске, који су несебично помогли да деца из Србије у временски кратком периоду обиђу и виде не само знаменитости Требиња, Невесиња, Љубиња, Билеће, Гацка, Мостара, него и да се упознају са местима српског страдања и посете мученичке Пребиловце, поклоне се жртвама Корићке јаме, обиђу духовни центар Мркоњићи који је подигнут уз помоћ Републике Србије, манастир Тврдош и Острог како би целивали мошти Светог Василија, бораве у древном Житомислићу…
И мој син Василије је ученик основне школе и посматрајући њега и његову генерацију схватио сам да је још увек присутан рецидив југословенског духа и да многи млади људи одлазак преко Дрине доживљавају као одлазак у неку страну земљу. Многи од њих ће рећи да прелазећи Дрину одлазе у Босну, међутим Дејтонски споразум јесте озваничио признање Босне и Херцеговине, али је донео и међународни субјективитет Републици Српској која има свој Устав, химну, грб и заставу. Да би Српска живела пуним капацитетом управо смо ми из Србије у обавези да је тако доживљавамо, као слободну и своју, што она уистину и јесте. У њој не живе странци, већ наша браћа истог рода.
Шта би се још могло урадити на подстицању културе сећања?
– Поздрављам одлуку државног руководства Србије и Републике Српске да се изграде меморијални центри посвећени јасеновачким жртвама. Код нас средњошколци често одлазе на екскурзије по европским земљама, па би требало да, кад год иду према западу, направе такву маршуту да се на том путу подразумева обилазак Јасеновца или Доње Градине. Ако је могуће и Јадовна, и Глине, и Пребиловаца, и Гаравица, и Шушњара, и осталих места српског страдања. Масовно обилажење наших светиња и наших свештеномученика је једина гаранција да никад неће бити заборављени.
Дејан Стошић је организовао посету ученика из Смедерева под називом „Стазама Светог Василија“ у оквиру које су, између осталога, посетили и мученичке Пребиловце и фотографисали се испред Храма Васкресења
Захваљујући Вашој иницијативи и сарадњи са завичајним удружењем Невесињаца направљена је поштанска маркица посвећена јубилеју – 30 година од Митровданске битке у одбрамбено-отаџбинском рату. Колико људи у Србији уопште знају о тим догађајима?
– Нажалост, веома мало. Да је тада пало Невесиње, пала би и Херцеговина, а наши непријатељи би стигли на Дрину и саму границу Србије. Поштанска маркица је симболичан гест којим се указује на значај самог догађаја. У свести Срба, посебно Херцеговаца, Митровдан има изузетан значај. Није то само празник и крсна слава бораца Војске Републике Српске, већ је значајан и за Херцеговачки устанак, односно Невесињску пушку, што је по својој суштини заправо био Трећи српски устанак. То потврђује чињеница да су циљеви и непријатељ били исти као и у претходна два устанка у Србији. Ја ћу се трудити да и у будућности допринесем култури сећања тако што ћемо покретати разне иницијативе како би се неки знаменити људи или личности нашли на поштанским маркицама. До краја године би требало да одштампамо маркицу посвећену херцеговачком војводи Луки Вукаловићу поводом великог јубилеја – 200 година од његовог рођења и 150 година од његове смрти, а за наредну годину у плану је да се одштампа поштанска маркица са ликом Луке Ћеловића Требињца поводом 170 година његовог рођења. Он није само задужио Београдски универзитет тако што му је у наслеђе оставио целокупну своју имовину, а био је један од најбогатијих Срба свога времена, већ иако шкрт према себи, није жалио новца да опреми чете које су се бориле за слободу у Старој Србији.
СРБИЈА НЕ СМE ДА СТАНЕ
Срећан сам што су се наша браћа из Црне Горе изборила да се њихов глас јасно и гласно чује. И не само то, стрпљиво, мудро и са пуно вере, успели су да сачувају наш језик и уверен сам да ће попис становништва показати да се Црна Гора вратила својим исконским коренима. У српском духовном простору немамо већу мерну јединицу од Његоша који каже Српски пишем и зборим. Живимо у времену препуном искушења у коме је сваким даном све снажнији притисак међународне заједнице. На нашу срећу председник Србије Александар Вучић успешно одолева притисцима. Без јаке Србије не може бити добро ни нашим сународницима у окружењу. Да би се и даље улагало у Републику Српску, помагало српском народу у Црној Гори и осталим земљама региона једноставно – Србија не сме да стане.
Да ли је Ваше породично порекло са простора Републике Српске?
– Мислим да нема српске породице која у својој генези нема везе са свим нашим крајевима. И моје порекло је једним делом везано за Републику Српску. Љубав према Херцеговини усадио ми је мој дед по мајци Јанко Глоговац. Трудим се да ту љубав преносим како сину Василију и остатку моје породице, тако и бројним пријатељима који немају директне везе ни са Херцеговином, ни са Републиком Српском. Није могуће раздвојити очевину од дедовине. Не знам да ли сам поноснији што сам пореклом из дедовине Светог Саве, или што живим у Смедереву – последњој престоници средњевековне Србије, међутим, ма где живели опстанак зависи од економије. Зато ће мој фокус у наредном периоду бити усмерен на подстицање сарадње између привредника из Подунавско-браничевског округа и Херцеговине, као и на проширење сарадње у области спорта и културе.
Т. Ћоровић
Фотографије: Приватна архива саговорника
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Мој бивши муж и ја смо раскинули пре годину и два месеца, а ја сам била у шестом месецу трудноће. Обоје се волимо и то је био шок за мене и заиста ми је сломило срце. Покушао сам да га позовем и обе линије су биле прекинуте. Покушао сам да дођем до њега на друштвеним мрежама, али ме је склонио са њих. Покушао сам да дођем до његових родитеља и они су ми рекли да је њихов син рекао да ме не воли и да не жели да ме види и да не знају шта није у реду. Плакала сам и плакала сваки дан јер сам га много волела. Док се нисам породила и беба није имала годину дана, нисам могла да вратим своју љубав. Опет сам био збуњен. Не знам шта да радим, а остала сам и без посла и немам новца да се бринем о беби. Била сам несрећна у животу па сам плакала сестри и рекла јој свој проблем и рекла да зна за моћну чаролију која је бачена др апатом која јој помаже када није могла да затрудни. Контактирала сам га путем е-поште и он је рекао да ће ми помоћи и рекао ми је да је жена ставила чини на мог мужа и рекла да ће ми помоћи да разбијем чини тако да ће ми се муж заувек вратити и да ће бити мој. За мене је било велико изненађење што се догодило све што је рекао. Муж ми се одмах вратио и рекао ми да му опростим. Хвала вам пуно овом моћном и искреном чаролију. Молим се да ће дуго живети и радити више од свог дивног дела. Ако имате проблем који вас мучи у животу, обратите се овом моћном играчу чаролија! Он ти може помоћи. Неће вас изневерити, можете га контактирати путем гмаил адресе: драпата4@гмаил.цом или преко његовог вибера/вхатсапп-а:(+447307347648)
– Нажалост, веома мало. Да је тада пало Невесиње, пала би и Херцеговина, а наши непријатељи би стигли на Дрину и саму границу Србије. Поштанска маркица је симболичан гест којим се указује на значај самог догађаја. У свести Срба, посебно Херцеговаца, Митровдан има изузетан значај. Није то само празник и крсна слава бораца Војске Републике Српске, већ је значајан и за Херцеговачки устанак, односно Невесињску пушку, што је по својој суштини заправо био Трећи српски устанак. То потврђује чињеница да су циљеви и непријатељ били исти као и у претходна два устанка у Србији. Ја ћу се трудити да и у будућности допринесем култури сећања тако што ћемо покретати разне иницијативе како би се неки знаменити људи или личности нашли на поштанским маркицама. До краја године би требало да одштампамо маркицу посвећену херцеговачком војводи Луки Вукаловићу поводом великог јубилеја – 200 година од његовог рођења и 150 година од његове смрти, а за наредну годину у плану је да се одштампа поштанска маркица са ликом Луке Ћеловића Требињца поводом 170 година његовог рођења. Он није само задужио Београдски универзитет тако што му је у наслеђе оставио целокупну своју имовину, а био је један од најбогатијих Срба свога времена, већ иако шкрт према себи, није жалио новца да опреми чете које су се бориле за слободу у Старој Србији.
Мој бивши муж и ја смо раскинули пре годину и два месеца, а ја сам била у шестом месецу трудноће. Обоје се волимо и то је био шок за мене и заиста ми је сломило срце. Покушао сам да га позовем и обе линије су биле прекинуте. Покушао сам да дођем до њега на друштвеним мрежама, али ме је склонио са њих. Покушао сам да дођем до његових родитеља и они су ми рекли да је њихов син рекао да ме не воли и да не жели да ме види и да не знају шта није у реду. Плакала сам и плакала сваки дан јер сам га много волела. Док се нисам породила и беба није имала годину дана, нисам могла да вратим своју љубав. Опет сам био збуњен. Не знам шта да радим, а остала сам и без посла и немам новца да се бринем о беби. Била сам несрећна у животу па сам плакала сестри и рекла јој свој проблем и рекла да зна за моћну чаролију која је бачена др апатом која јој помаже када није могла да затрудни. Контактирала сам га путем е-поште и он је рекао да ће ми помоћи и рекао ми је да је жена ставила чини на мог мужа и рекла да ће ми помоћи да разбијем чини тако да ће ми се муж заувек вратити и да ће бити мој. За мене је било велико изненађење што се догодило све што је рекао. Муж ми се одмах вратио и рекао ми да му опростим. Хвала вам пуно овом моћном и искреном чаролију. Молим се да ће дуго живети и радити више од свог дивног дела. Ако имате проблем који вас мучи у животу, обратите се овом моћном играчу чаролија! Он ти може помоћи. Неће вас изневерити, можете га контактирати путем гмаил адресе: драпата4@гмаил.цом или преко његовог вибера/вхатсапп-а:(+447307347648)