• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Политикологог др Дејан Јовановић је истакао да герила у контексту политичке мисли Матије Бана означава политичку борбу која има своју војну логику. До овог закључка је дошао анализирајући Банове списе Основи рата и Правила о четничкој војни.

Јовановић је истакао да су главне карактеристике герилске групе: да контролишу одређену територију, да јавно носе оружје и уживају подршку становништва.

– Матија Бан сматра да четници морају бити опремљени тако да носе цивилну одјећу и значку на капи коју по потреби могу да скину. Из тога произилази да Бан препознаје да је оправдано са гериле прећи на ниво терористичке борбе. У својим списима Бан разликује нерегуларне од регуларних чета, даје предност квалитету, а не броју бораца и инсистира на моралности сваког члана чете, поготово официра који морају да буду изузетне и квалитетне личности у сваком погледу. Јасно је да има свијест о томе да се не може одржати герилска борба уколико изгуби подршку локалног становништва – рекао је Јовановић који је закључио да Бан заговара мисао да вођа четничке групе сноси колективну кривичну одговорност за цијелу чету.

Поштују се етичка правила која забрањују герилском борцу да било шта предузима против цивилног становништва, док плијен смије узети само од непријатељске војске.

По Јовановићевом тумачењу, Бан сматра да оправданост постојања гериле указује на неспособност регуларне војске да савлада окупациону војску.

– За Бана нема дилеме, герилска борба мора да буде у сталној офанзиви, што се поклапа са савременом доктрином. Дозвољене су и диверзије, али само на начин да се не спроводе на објектима инфраструктуре у близини насељених мјеста, јер би у том случају мјештани били на удару – рекао је Јовановић.

Он је тражећи одговор на питање откуд Бану толико знање закључио да је то посљедица његових веза са француском дипломатијом и пољском емиграцијом која настаје послије пропалог пољског устанка из 1830. године.

– За најважније правило четничке војне Бан је рекао да га је превео са пољског језика. Он је дошао до хипотезе да је француско искуство герилске борбе из Шпанског рата пренесено пољској емиграцији и њиховим борцима за независност. Касније, кроз пројекте стварања јужнословенске опције, које би биле антируски и антигермански оријентисане долази до повезивања Илије Гарашанина и Матије Бана. Заједничка веза су и добре везе са Наполеоном III, од кога је Бан добио одликовање, док се за Гарашанина поуздано зна да га је посјетио два пута.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.