• Трећина века је прошло, он и даље жонглира као у циркусу. Протура између ногу, испод лактова, испод колена, баца око главе, вади из рукава, врти око малог прста, завлачи под мозак руши својим бравурама здрав разум и слепим поданицима и слуђено – обесмишљеним опонентима. А што тек зна да броји. У бројању супериоран а у приграбљевању је ненадмашан.

Готово да нема области и већег бизниса да није власник златног гласа или златног пакета акција. Он или неко од фамилије. Таксин Шинаватра одбегли премијер Тајланда у Црној Гори неје нашао само уточиште, већ редовно код председника похађа курсеве политички прагматичног манипулативног егзистенционализма. Феномен његове манипулације масом већ примењују у неким афричким земљама. Постао је узор не само диктаторима већ и њиховим наследницима. Од савремених диктатора могао је једино да га угрози Назарбајев председник Казахстана са 28 година владавине, али се прошле године повукао. За вратом му дахће Лукашенко чија владавина траје 26 година.

Његова је, и најзнојавија мисао последња.

“Шеф је рек’о!”.

“Јеботеее”, додао би Радован Трећи.

Успео је да постане јединица мере конвертитства. Његова владавина сазидала је историјску међу мерења времена.
За његовог земана и после њега.
Узео је све! За три деценије владавине вратио је Црну Гору из комунизма у феудализам. Отуђио је што се могло отуђити. Највише народ, располућен, престрашен и дезорјентисан. Ишчупао га је из корена, удаљио од душе. Увалио му је јефтину илузију грађанске слободе и узвишени задатак одбране државе.

Од кога се данас брани Црна Гора?

Ствари су само окренуле. Наопако, како и бива када се људи одрекну Бога и приклоне нечастивом. Комунисти су били одани вођи, партији и држави.

Џепови су им већином били плитки или зашивени.

Црна Гора је одавно у ванредном стању. Одбрамбеном!

Уместо да се брани од њега и клептократско – мафијашког апарата под којим стење, она као аутоимуна болест напада себе, насрћући на све што је одувек чинило јединственом перјаницом српског националног корпуса. И више од тога.

“Брани” се данас од свих атрибута своје самобитности и континуитета. Брани се од народа или од крвотока који је генерацијама текао венама њених синова. Тај крвоток је српски. Бране се од вере својих предака, од правлославне Митрополије из које је изнедрена Црна Гора. Бране се од своје браће чији је једини грех верност вери и нацији прађедовској. Црна Гора је једина држава која се одриче своје славне прошлости, док пола окружења присваја туђе владаре и читаве епохе, Црна Гора бежи од својих или их естетским резовима монтенегризује.

У приватној држави само су остали јавни клозети некатегорисани. Све је номинално уређено по стандардима. Харач најпрецизније. Врхунски је суприморао развој било каквих демократских процеса, маестрално трансформишући тоталитарно – идеолошки у диктаторско- клептолошки систем. Млад је постао премијер устоличен на таласу гнева косметских Срба и антибирократског таласања народа. А почео је управо бранећи Косово:

“ На Косову је нападнута Југославија.Косово је бедем српског и црногорског народа, који не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли Косово се мора бранити свим средствима”, говорио је палећи масе. Сада са Хашимом пали томпусе или нешто друго у слично Хашимовом имену. И док се албанске заставе виоре широм Црне Горе, српске се хапсе. Последњи потез забране уласка Срба из Србије и Српске у Црну Гору је још један шамар званичној Србији. Дискриминација каква још од времена нацизма није виђена. Ова маскирана одлука односи се на неколико стотина хиљада нас који смо рођени у Црној Гори. Рампа је стављена за нас да не омасовимо протесте током годишњих одмора. Он сања литије, власт му се улицама ваља.

Свестан је да тас претеже на страну народа,а зна како се попео до трона. Сузавцем са Жуте греде. Тако ће и отићи – пендрецима из Пљеваља и Никшића.

Мишо Вујовић / ФБ