Цркве у Љубомиру с краја 19. вијека
-
По запису тадашњег јеромонаха Леонтија Нинковића писаног у манастиру Добрићево 25. октобра 1899. године, а објављеног у листу за цркву и школу „Просвјета“ у двоброју за јануар и фебруар 1900. године, чије је уредништво било на Цетињу, можемо сагледати какво је било стање по питању српских православних објеката и каква је била бројност становништва у Љубомиру, дивној жупи подно северних страна Леотара, а 15 километара од Требиња.
На основу сачуваних натписа на гробним споменицима може се закључити да су у љубомирској жупи столовали многи средњовековни српски кнежеви и жупани. Из натписа на надгобним споменицима види се да датирају из времена војводе Сандаља Хранића, у периоду између 1390. и 1420. године. Око свих љубомирских цркава има по неколико сачуваних стећака што говори о дугом животном веку овог поднебља.
За плодно љубомирско поље јеромонах Леонтије Нинковић пише да је дуго три сата хода, а широко нешто мање од једног сата хода.
Кроз векове од многобројне српске властеле и српског народа на подручју Љубомира остао је и даље бројан српски живаљ, па је тако крајем 1899. године у љубомирским селима, како пише Леонтије Нинковић, по демографским подацима било у Врхпољу (Врпољу) 37 кућа са 118 мушких и 112 женских душа, у Подгливу ( Подгливљу) 11 кућа са 36 мушких и 42 женске душе, у Цибријану 5 кућа са 26 мушких и 15 женских душа, у Бровој седам кућа са 33 мушке и 30 женских душа. У Пијавицама је било 15 кућа са 45 мушких и 41 женском душом, а у Браном Долу било је седам кућа са 33 мушке и 30 женских душа, у Бориловићима је било 13 кућа са 50 мушких душа (ненаводећи колико је било жена). Сем једне породице у Бориловићима која је мухамеданске вере сви остали су православни Срби. У Врхпољу, у центру села, налази се црква посвећена светим Јоакиму и Ани за чију старост се прича да потиче још из периода када су овим просторима владала грчка племена.
На пола сат хода од Врхпоља налази се село Подвори на чијој се западној страни налази црква посвећена светом Петру коју је 1894. године после обнове уз помоћ Јова Ћурића дугогодишњег житеља Америке и самих сељана освештао митропилт Серафим Перовић. Пред црквом се налази сунчани сат дело мајстора Јова Косића из 1898.године. Нинковић пише да су до 1890. године у селу живели махом Турци, а да их сада нема ни једнога. У селу је 1899. године земаљска влада подигла народну школу. У селу се налази кула коју је купио за 113 наполеона Партеније Ђедовић јеромонах манастира Добрићево. После његове смрти кула је припала манастиру, а у њој је становао љубомирски прох и то под кирију. У Подворима је те 1899. године било 14 кућа са 50 мушких и 42 женске душе, у Укшићима је било 25 кућа са 92 мушке и 91 женском душом, у Гркавцима је било 12 кућа са 33 мушке и 48 женских душа. На пола сата хода од Подвори налази се село Чварићи у коме је било 13 кућа са 49 мушких и 51 женском душом. У селу је у рушевном стању црква посвећена светом Николи.
Идући даље љубомирским пољем наилази се на село Угарци у чијем средишту се налази црква посвећена у славу светога Архангела Михајла. Ово је главна парохијална црква у Љубомиру. У селу живе све православни Срби сем једне циганске мухамеданске породице. У суседном селу Ждријеловићима у коме има 31 кућа са 94 мушке и 100 женских душа налазе се развалине цркве посвећене светом Николи као и развалине још једне неименоване цркве за коју се не зна ко је и када градио. У селу Влашка има 11 кућа са 46 мушких и 53 женске душе, у Шћеници има 17 кућа са 80 мушких и 79 женских душа, у Бодирогама има 10 кућа са 31 мушком и 97 женских душа, у селу Под-страшивац (Подстражницом) има 4 куће са 13 мушких и 15 женских душа, у Пијавицама је 10 кућа са 43 мушке и 30 женских душа, а у Владушићима има 7 кућа са 19 мушких и 21 женском душом.
Од цркве у Ждријеловићима на пола сата хода наилази се на Домашевско село Поди у коме је црква светога Петра урушеног крова. Мештани говоре да је цркву зидао кнез Петра Зотовић, родом из Домашева. У Подима има 11 кућа са 39 мушких и 43 женске душе. На један километар од села Поди налази се Домашевско село Подприсоје у коме се налази црква посвећена светом Николи. Мештани причају да је цркву сазидао Томаш Зотовић брат кнеза Петра Зотовића. На километар од цркве светога Николе, на јужној страни, налазе се развалине цркве светога Ђурђа. Око цркве има неколико средњо-вековних гробница. На једној од њих има и натпис, а са друге стране су исклесана четири коња. У Подприсоју има 14 кућа са 50 мушких и 52 женске душе. У Мушићима има 17 кућа са 64 мушке и 64 женске душе, у Ивици има 40 кућа са 144 мушке и 159 женких душа, у Кртињу има 17 кућа са 74 мушке и 81 женском душом и у Биоцима има 7 кућа са 28 мушких и 26 женских душа.
Јереомонах Леонтије Нинковић нам је оставио овај запис како би данас лакше сазнали о животу и стању породица и црквених православних објеката на подручју Љубомира познате жупе у Војводству Светога Саве и касније у области Старе Херцеговине којој су под разним околностима 1878. године и 1912. године отргнути поједини делови сводећи простор на данашњу Херцеговину.
Припремио: Миливоје Мишо Рупић
Pingback: Цркве у Љубомиру с краја 19. вијека