• Сећате ли се почетка деведесетих и тајанствених, охрабрујућих вести о постојању извесног ”капетана Драгана”, који је дошао из далеке Аустралије и у Книну формирао јединицу српских специјалаца (такозваних ”книнџи”)?

И вашег одушевљења због оваквог ”буђења Краљевића Марка” из тмина историје и његовог појављивања пред нама, сада и овде?

Дуго нисмо знали ни како изгледа, ни ко је овај мистични српски војсковођа, који је успео да, у кратком року, формира и обучи једну супер-организовану борбену јединицу, какву смо до тада могли да гледамо само преко светских телевизијских станица. И почеле су оне прелепе, узбудљиве митске приче о непобедивом Србину, који се не бави политиком и исправљањем наших безбројних ”кривих Дрина”, већ конкретном борбом против најјачих и најбруталнијих јединица тек успостављених хрватских оружаних снага. Уместо кукања због усташких злочина и расправе о томе ко је најкривљи због нашег несхватљивог заборава геноцида над српским цивилима у НДХ, овај наш сународник ”без биографије” и ниједне једине његове фотографије, кренуо је у реално спречавање понављања крвавих страхота од пре пола века на истим тим просторима.

Делима, а не (већ одавно девалвираним) речима.

Ја све то никада нећу заборавити, док год сам жив! То крилато, адреналинско осећање српске снаге, јунаштва и војничких вештина & способности. А посебно зато што сам, са легитимацијом новинара ”Дуге” (и на почетку мог бављења српском борбом против удружених непријатеља нашег народа) боравио у книнског тврђави и тамо срео, лицем у лице, тог мистичног ратног команданта. И имао прилике да разговарам са њим и његовим херојским ”книнџама” (ускоро: ”црвеним береткама”). Да се и лично уверим да тај ”капетан Драган” стварно постоји, као и његови српски, витешки супер хероји…

У међувремену се толико тога променило.

Појавиле су се и прве Драганове фотографије, разбацани исечци његове аустралијске биографије, па онда и његов повратак у Београд, ”Фонд Капетана Драгана”, прерастање ”книнџи” у ”црвене беретке” (и, затим, у ”Јединицу за специјалне операције), Драганов обилазак његовог чувеног личког мрког медвед(ић)а из Книна (маскоте бораца САО Крајине, који је тада добио име ”Книнџа” и, на крају, завршио у београдском Зоолошком врту), те ”Олуја” и трагични пад Републике Српске Крајине, бомбардовања Републике Српске и Југославије, ”Кумановски споразум” и Петооктобарски преврат (у режији америчке Централне информативне агенције), отварање голф-терена у Жабљу (у његовој режији), Драганова сведочења у Хагу и бесно разочарење судских истражитеља и тужилаца због (по Србе срећне) промене његовог става у дословно последњем транутку, његова тужба против аустралијског листа који га је назвао ”ратним злочинцем”, новокомпонована оптужница против њега неког хрватског жупанијског суда (која је, тако, одбранила оптужене Аустралијанце), захтев хрватске државе за изручењем Драгана Васиљковића (alias Даниела Снедена) и шокантно изручење (прво те врсте у историји Аустралије, када је реч о њеним држављанима), па суђење у Сплиту и одлазак на служење (ничим доказане, из политичких разлога донете казне), разни затворски инциденти и екстремно строг режим односа према Драгану и упорног одбијање свох предлога његове одбране за макар минимално скраћење тих одокативно пресуђених 13.5 година…

И сада је, коначно, један од највећих српских јунака модерног доба изашао из хрватске тамнице. Данас.

А та вест, нажалост, није изазавала ни хиљадити део оне пажње коју би заслужила у некадашњим временима и у неким (па скоро свим) другим народима. Јер смо данас сви заокупљеним неким другим бригама, проблемима и размишљањима. Као да је наша лична судбина и страх од биомедицинског непријатеља већи него сва наша љубав за оне који су се својим телима и животима борили са најстрашнијим српским непријатељима у прошлом веку.

Па, макар овако, да исправимо делић те заједничке неправде нанесене не само команданту ”книнџи”, већ и свима нама који смо, давно некада, веровали у дубоки смисао нашег отаџбинског рата и наше одсудне борбе на живот и смрт са онима што су покушавали да доврше геноцид над нама из претходног рата. Да се, на час, подсетимо себе самих из тих дана и наших патриотских осећања и убеђења…

P. S.
Капетан Драган је оставио овај запис о томе шта се заправо дешава са (често лажно) оптуженим Србима у хрватским затворима. Па да га чујемо:
”Током мог ‘боравка’ у Хрватској дошао сам до страшног сазнања да је могуће да у држави коју је признао ‘цивилизовани свет’, која је постала саставни део ЕУ, влада и даље отворени нацистички прогон српског народа! По хрватским затворима већ годинама труну часне српске патриоте, грехом рођења! Лоцирао сам 63 случаја против Срба који се и површном провером морају сврстати у категорију ‘греха почињеног рoђeњем’ или дискриминаторског драконског кажњавања – само зато јер су Срби!”