БИЈЕЉИНА. 6. ДЕЦЕМБАР 2025. ГОДИНЕ: Отварање изложбе „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“

  • У години у којој Република Српска и Република Србија заједнички обиљежавају 150 година од избијања Невесињске пушке – устанка српског народа против турске окупационе власти – у Бијељини ће бити отворена изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, коју организује Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ из Бијељине, а која је посвећена хајдучком харамбаши и народном јунаку Перу Тунгузу.

Свечано отварање изложбе биће одржано у суботу, 6. децембра 2025. године, у 18.00 часова, у Галерији Центра за културу „Семберија“, Трг Краља Петра Првог Карађорђевића, Бијељина.

Ауторка поставке је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, која овим пројектом његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.

Стручни консултант пројекта је историчар Ненад Урић из Историјског института у Београду.

На свечаном отварању изложбе говориће, поред ауторке Наташе Глигорић:

  • Лазар Радан, историчар и аутор монографије „Устанак у источној Херцеговини 1875–1878“

  • проф. др Димитрије Ћеранић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Перо Тунгуз (1840–1919), рођен у селу Сливља код Невесиња, био је један од вођа Невесињске пушке (1875), као и каснијег Улошког устанка против аустроугарске власти (1882). У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, прошавши пут од одбране Београда и Албанске голготе до пробоја Солунског фронта.

Изложба је реализована:

  • уз стручну подршку историчара Ненада Урића
  • под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији,
  • у организацији удружења „Култура без граница“
    .

Посјетиоци ће кроз бројне фотографије, архивску грађу и документе моћи да доживе један од најбурнијих и најславнијих периода српске историје – од првог пуцња на Бишини до побједничког уласка у ослобођени Београд.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар