БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ: "Стара Херцеговина" чува дух традиције
НАСЛОВИ

БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ: „Стара Херцеговина“ чува дух традиције

  • Приликом освајања Европе, Турци су освојивши Београд почели да уређују и изграђују град по својим узорима. Поред градње утврђења, џамија, ханова, караван-сараја, отварали су и „куће у којима се пила кафа„.

Биле су то кафане. Београд је већ 1522. године добио такву кућу-кафану која је била у пределу старог Дорћола. Како бележи Константин Јиричек, Београд је био први европски град који је добио кафану. А онда су се појавиле у Сарајеву 1592, у Лондону 1652, Марсељу 1654, Бечу 1683. и у Лајпцигу 1694. године.

Путописац Елвија Челебија бележи да је Београд средином 17. века имао своју чаршију у којој је било развијено занатство, трговина, имао неколико безистана и караван-сараја (кафана са собама за преноћиште).

Времена су се мењала па тако и кување кафе у џезвици, стављеној у жар на мангали (врста огњишта), уз мешање штапићем и испијањем на банку, ћепенку или седећи на поду на подвијеном ногом.

Прве кафане с краја 18. века где се уз кафу точила и ракија биле су оне које су биле у хришћанском делу вароши, на Дорћолу, Варош-капији и Савамалој.

У 19. веку ханове, у којима су се скупљали трговци и занатлије, где се вршила куповина и продаја, склапали уговори, где се седело на асурама и ћилимима, почеле су да замењују кафане које су имале столове и клупе. Томе је допринео и Закон о укидању ханова из 1860. године.

Како се развијала београдска варош тако су и кафане све више постајали центри у којима се кретао живот. Сви делови Београда били су покривени многобројним кафанама.  У њима су се састајали људи ради договора, ради посла, ту су се састајали адвокати с клијентима, потписивали уговори, менице, пуномоћја и често време проводили докони људи. У кафанама су разна друштва одржавала састанке, у њима су политичари правили планове и склапали завере, те су тако поједине кафане биле политички обележене.

У већим кафанама, поготово крајем 19. века, одржаване су разне културне манифестације.

Прве кафане су носиле имена газда које су их отварале. Касније су добијале називе по месту на коме су се налазиле или по некој од ознака или предмета који су били у непосредној близини. На тај начин кафане су постајале популарне и читав крај се њима означавао.

После великих европских покрета 1848. године, мнноге кафане су носиле имена историјских личности или династичка имена српских и пријатељских европских династија, европских престоница и других великих градова. Било је и оних с чудним  и необичним именима, само да би на тај начин изразили своју специфичност. Конкуренција је била велика а посао уносан.

Тако хроничари Београда бележе да је у Савамали постојала кафана с називом „Требиње„  у којој су се окупљали путници намерници, који су у Београд долазили Савом, и трговци који су откупљивали њихову робу. Кафану је касније купио Алекса Барјактаревић, а наследио његов син Спаса, који јој је променио име у „Босфор„. Кафана је срушена приликом изградње моста преко Саве.   Назив кафани „Требиње„ био је само доказ да су у Савамалој пословали многи трговци из Херцеговине. У непосредној близини кафане био је и „Параносов хан„ и хотел „Босна„ које је изградио Ристо Паранос, богати трговац, пореклом из села Старог Сланог крај Требиња.

Једна од првих београдских кафана, која је постојала у Савамали од 1820. до 1825. године била је „Механа Сава Мостарца.„

На београдској Чубури налазила се кафана „Херцеговац„  коју су звали и „Кућа весеља„ јер је сваког дана свирао оркестар са чувеним виолинистом Шандором Радуом и певачицама Иванком и Тонком. Кафана је увек била пуна гостију. На зиду иза оркестра писало је „Можете их гледати, али не и пипати„, што се наравно односило на певачице.

И на Чукарици је између два светска рата постојала кафана „Херцеговац„ у којој су се, поред осталог, организовале разне свечаности, од рецитала, позоришних предсрава, наступа хорова и бројних предавања.

Кафана „Мала Херцеговина„ налазила се у Бранковој улици број 1. Име кафане се налазило и у Туристичком водучу за 1940. годину.

Кафана „Мостар„ је изграђена почетком 20. века и налазила се на крају Кнез Милошеве улице. По њој је касније цео крај добио назив „Мостар„.

Бранислав Нушић је забележио да се на Варош капији, на углу данашње Поп Лукине и Бранкове улице,  с краја 19. века, налазила кафана „Лука Вукаловић„. На натпису с именом кафане био је и насликан херцеговачки војвода Лука Вукаловић. Кафана је касније променила име у „Радничка касина„ јер су у њу највише долазили радници из оближње Државне штампарије.

Тако је било некада, традицију назива београдских кафана са херцеговачким називима наставила је данашња кафана „Стара Херцеговина„, која се налази у Цариградској улици, на Дорћолу, у власништву компаније„Вишњица ресторани„. Кафана је постала култно место у Београду, где се могу јести јела из Херцеговине, као што су приганице, сир из уља, зубачки сир, сир из мјешине, херцеговачки пршут, кртола кувана на билећки начин, купус раштан с браветином, а све то уз добра вина херцеговчког виногорја. Ужитак осећаја присутности завичаја употпуњују са зидова слике знаменитих Херцеговаца.

Припремио Миливоје Мишо Рупић

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. дулебг Reply

    Молим те, немој да рекламираш „Херцеговину“ – сад ће да навале фенсери. „Стара Херцеговина“ је, заједно са „Џакартом“, бисер београдског угоститељства – али не за свакога: ко би места са сјајем, где видиш и будеш виђен – џаба му да силази до Ванизелосове, бив.Ђуре Ђаковића.

  2. Никола Лакета Reply

    Прије двије године боравећи у посјети старом крају и завичају на препоруку пријатеља
    из Београда у више наврата боравио сам у кафани ”Стара Херцеговина” у Београду.
    Пробао и јео специјалитете храну и пиће српске Херцеговине.Био сам пријатно изненађен укусном храном,пићем и љубазном услугом кафане. Пријатан амбијент кафане употпуњују
    слике историјских личности из јуначке Херцеговине. Једући печење на столу испод слике
    хајдучког харамбаше Пера Тунгуза имао сам утисак да сам на Моринама или на Соминама или у Хајдучком гвоздзу са његовом хајдучком дружином. Уколико будем долазио поново ћу са
    великим задовољство посјетити ову кафану и уживати у њеним специјалитетима.

  3. Peđa Reply

    Mora se priznati da je „Stara Hercegovina“ danas to što jeste najviše zahvaljujući dugogodišnjem direktoru Žarku Jevtovom Ratkoviću, inače predsjedniku Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu.

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина