БЕЋКОВИЋ НА СИЈЕЛУ БИЛЕЋАНА: Херцеговци враћају вјеру у будућност српског народа
-
За Билећане би могли да кажемо да су четвртим узастопним херцеговачким сијелом у ресторану Дома Војске Србије успјешно завршили један олимпијски циклус.
Текст и фото: Трифко Ћоровић
Да су Билећани за кратко вријеме од свој завичајног саборовања успјели да направе бренд потврдио је и долазак најпоштованијег српског пјесника данашњице Матије Бећковића. На констатацију да мало која средина толико поштује пјеснике као Херцеговина Бећковић је за СХ рекао да је тај однос веома искрен и обостран.
– Кад бисмо имали само оволико здравог народа колико се скупило вечерас на сијелу Билећана то би већ било довољно да верујемо у будућност нашег народа – поручио је Бећковић који је веома стрпљиво позирао бројним поштоваоцима његовог лика и пера.
По традицији скуп је почео благословом свештеника Рада Зеленовића, Бранка Топаловића и ђакона Крста Авдаловића. Завичајни клуб на сваком скупу представи по један КУД из Билеће, а овога пута публика је уживала у изворној пјесми коју су изводиле “Василисе”.
Потом је поздравни говор одржао познати херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац. Наводећи све љепоте Билеће и људи које је овај град подарио српству, очекивано, највеће аплаузе измамило је помињање имена најбоље одбојкашице на планети Тијане Бошковић.
Госте је поздравио и начелник Билеће Миљан Алексић.
– Поново смо се окупили истим поводом на истом мјесту са истим мотивом у коме се не дијелимо према мјесту боравка већ нас сабира љубав према нашем завичају и Билећи – поручио је Алексић који је за СХ потврдио да ће већ током недеље бити конституисан нови сазив локалне скупштине.
Да су ријечи Алексића о сабрању Билећана са разних страна истините тачне потврдили су и ове године својим доласком из Словеније Мирослав Тркља, Милан и Дарја Милићевић.
По први пут на скуп Билећана из Сплита је стигао Никола Луша. Веома се обрадовао новим бројевима “Српског кола”. Као координатор Српског народног вијећа за сплитско-далматинску жупанију рекао нам је да у појединим тренуцима због јачања деснице живот у највећем далматинском граду подсјећа на деведесете. Ипак. завичајно вече није мјесто за тешке теме.
– За Билећу ме вежу моји рођаци Комари који су ме и позвали на овај скуп.
Херцеговачко сијело незамисливо је без гусала, овога пута гости су уживали слушајући Бранка Милићевића.
Предсједник удружења Билећана Миодраг Дунђеровић подсјетио је на активности завичајног клуба, а као најзначајнију ставку подвукао да Клуб данас има свој простор у Деспота Стефана 15, као и да је први пут, на предлог свештеника Радета Зеленовића, прослављена крсна слава – Пренос Моштију Светог Саве.
Традицију града оскароваца наставио је Милорад Капор, који је поред бројних филмских и позоришних улога упамћем и као једини српски глумац који је играо у чувеном серијалу о Џејмсу Бонду. Ове вечери казивао је стихове пјесме “Ходочашће Светог Саве”.
”Ходочашће
Wednesday, January 22, 2014
Ходочашће Светом Сави
Ево у каквом мраку остаје свет
кад се угаси света ватра!
По хлебу хвата се буђ, хвата се лед
по путевима пуним блатаУ овом мраку множе се омче и куке,
свињска куга и међ’ људе се шири.
У овом мраку стављају на муке
и секу оног који браћу мири.Све што је крвљу купљено, главом плаћено,
у овом мраку губи цену.
Што дигне главу, скончаће, премлаћено,
и изгореће, у катрану и сену.Уместо да се сабира, у часу
кад ни богови не опстају сами,
оно што се, вековима расипано, не расу,
расуће се у овој зими и тами.Па око чега браћа да се скупе?
Око свеће? У свећи нема фитиља!
Око лонца? У лонцу нема супе!
А осим супе
немамо другог разлога ни циља.У овом мраку множе се они што могу
да купе све, а не могу ништа да створе.
У овом мраку рибљих руку и ногу
биће добро ако не буде горе.Из овог мрака, што труне и трује,
не чује се позив ослободиоца.
Одакле ће се чути ако се не чује
са крста, с точка, с Косова и с коца?У овом мраку,
из овог сурдука,
не види се даље
од хлеба и лука!Из овог мрака
глас нам не допире
ни до праоца,
ни до праунука!У овом мраку, црвенећи се, дувају
ветрови изнад отрованих река.
Одојчад уче, из мајке, из мајчиног млека,
да осим смрти нема другог лека.
Брате, који си измирио браћу,
сине, који си подигао оца,
оче, чији пепео синови расуше!Донео си нам семе вина, семе жита,
ал нема ко у земљу да га баци!
Написао си, ал нема ко да чита,
знак у коме се сабирају сви знаци!Камен темељац дао си нам у шаке,
ал не дигосмо бедем насупрот сили!
На Твом смо гробу оставили штаке,
ал не стигосмо куд смо наумили!Паљени опет и гоњени хајкама брзим,
тражимо заклон под надстрешницом Твојом!
Не допусти да с гроба Твог отпузимо
на коленима, везаним кожом и чојом!Ако Ти нећеш, ко ће нас повести,
закопане с ровцима и кромпирима,
путниче који си босим ногама доспео
тамо докле се не допире крилима?Лађо, с које се види Јерусалим!
Путе, којим се враћа блудни син,
ратник из рата,
с робије робијаш!Чашо вина,
хлебе,
свето слово!Шљиво крај извора!
Уље маслиново,
које нас храниш, и које нам сијаш!Чуј нас, свети оче, који одјекујеш
од звона и клепала који траже спаса!
Кад ћеш нас чути, ако нас не чујеш
данас, кад немамо ни језика ни гласа?
(Љубомир Симовић)
Божо Глоговац је потом казивао стихове своје пјесме “Родослов” коментаришући да је то дрскост, у присутву најближег Његошевог рођака – Матије Бећковића.
По први пут на скупу Херцеговаца појавила се и Милица Јокановић. Она је јавност фасцинирала енциклопедијским знањем током надметања у квизовима “Потера”, “Сам против свих”, “Милионер”, “Насловна страна”, “Велики изазов” и “Високи напон”. Победила је у 75. циклусу чувене “Слагалице”, а годину касније на Јединственој светској ранг-листи била је четврта жена света у квизу. Њено знање могло би се објаснити и породичним наслијеђем, јер је ћерка историчара Божа Јокановића.
– Феномелано се осјећам међу својим пријатељима и родбином. Отац ми је сахрањен у Билећи и редовно тамо одлазим и посјећујем своје стричеве, а тражим издавача да постхумно објавим пету очеву књигу – рекла је Милица.
На програму је била изузетно богата томбола којом је ове вечери руководио Билећанин рођен у Сечњу – пуковник Милан Комар, док су награде извлачиле сестре Вања и Сања Вуковић која је и водила овај програм. Највећи број награда био је у књигама, а међу њима као најврједнија сабрана дјела недавно преминулог Радослава Братића.
Међу осталим наградама били су сир, кајмак и пршут, а није изостало ни вино “Парежанин”, херцеговачки чајеви из љубињског “Љекобиља”, као и омиљена Вукојева ракија “Медна Херцеговка”.
Даме су прижељкивале неку од масажа у салону лепоте код Ђура Вујадиновића, док су се парови обрадовали ручковима у ресторанима “Стара српска кућа” и “Мали рај”.
Од осталих награда било је и путовање у Сегедин, курсеви енглеског језика, а у финалу додијељене је слика Невенке Биге. Велико узбуђење је било око слика у камену херцеговачког умјетника Пера Милинића.
Једну је добио замјеник предсједника Клуба Борислав Кркелић, а другу начелник Билеће Миљан Алексић који није хтио да слику враћа у Билећу већ је поклонио гошћи која је члан братства Милићевића који су са укупно 31 чланом били најбројнија породица на скупу Билећана.
Скупу је присуствовао замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Модраг Линта, а ту су били и представници локалне власти у Билећи Љубо Вуковић и Немања Папић.
Билећане су подржали и представници братских удружења Гачана и Невесињаца, као и херцеговачка удружења из Новог Сада, Панчева и Вршца. Оркестар Жељка Инића забављао је госте до дубоко у ноћ.
ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ ФОТОГРАФИЈА НА ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ