БАЛКАНСКА МЕЂА - БАЛКАНСКИЙ РУБЕЖ

БАЛКАНСКА МЕЂА – БАЛКАНСКИЙ РУБЕЖ

  • – Видите ли ову ријеку испод нас, ту зелену, силовиту воду!? Баш на њој, на Дрини, међа је васцијеле православне цивилизације! Овдје се ехо руских звона са Валаама и Оптине чује као грмљавина гњева, а ријечи Словенства као варварство Истока. Ово је наша капија, а на дверима страже руски и српски гробови.

Тако говорим Анастасији, Роману и Андреју док стојимо међу српско-руским гробовима, бијелим мермерним крстовима на Војничком гробљу у Вишеграду. Први пут су у Републици Српској и Србији.
Анастасија и Роман су рођени Московљани, а Андреј је из Донбаса. Циљно су допутовали да би присуствовали парастосу у част руских војника који погинуше 12. априла 1993. године. Али и свих других прије и послије овог дана погибељи. На данашњи дан погинула су три руска војника у борбама на Заглавку, брду на сат вожње од Вишеграда. Бранили су прилазе граду. Међу њима тада је пострадао и најмлађи руски добровољац Константин Богословски. Имао је тек 21 годину. Годину дана раније, у истим годинама погинуо је и Нименко Николајевич. Дали су по 21 годину за Републику Српску која се у огњу усправљала.

– Ти Руси били су лудо храбри! Нема тог положаја у који се нису смјели убацити. Ја сам био командант Вишеградске бригаде када је стигла прва група руских добровољаца. Они су граду и војсци дали чудесну вољу, све се одједном оснажило. Да није било њих тешко да би одбранили Вишеград. Већ смо били упали у чамотињу и маловјерје. Руска младост надухнала је лавља срца у нама.

Тако ми приповједа г. Драго Гавриловић, ратни командант Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, а кога срећем у хотелу „Вишеград“.
И још ми прича.

– Био је са добровољцима и један руски љекар, Сергеј Батаљин. У једној борби нагазио је на мину и тада му је страдала поткољеница. Нисмо му одмах могли прићи и пружити помоћ. Он је успио сам себи зауставити крварење и превити рану. Касније је пребачен у Ужичку болницу, потом у Москву. Чим се рана колико-толико умирила ставио је протезу и поново дошао у Вишеград. Хтио је на фронт! Нисмо му дали, радио је у Дому здравља. Касније је трагично умро.

Испод цркве Рођења Пресвете Богородице на Мегдану у Вишеграду, један мали Зејтинлик. На њему прах срца истинских јунака. Бјеху велика као Русија, трпељива као Србија. У Војсци РС борило се око 700 руских добровољаца. Њих 37 је погинуло, а 7 је сахрањено на Војничком гробљу у Вишеграду. У околини Српског Сарајева је гроб руског монаха и добровољца Романа Малишева. Кренуо је на Свету Гору Атонску, а положио живот за Републику Српску.

Изнова поче ситна киша… Не, не кваси она нас, само орошава војничке гробове поред којих цвјета ново прољеће, млада јагорчевина и руска ромашка.
Балканска међа сурова и страшна… Освећена.
На њој страже браћа, седам Руса, око њих много Срба.
На вишеградском бријегу повише Дрине стража која нема смјену.

ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина