• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Филолог др Александра Стошић је истакла да је Медо Пуцић нахрањен знањем, а још више жељом да се приближи српском народу обишао Србију, а тај пут добија и свој плод – епос Карађурђевка или Карађорђица.

– У познатим околностима 1848. године Пуцић долази у родни град и ради на спремању српских докумената из Дубровачког архива. Богату грађу објављује у двије књиге. Прва књига Споменика српских од 1395. до 1423. године објављена је 1858. године у Београду, док је друга угледала свјетлост дана четири године касније, и то по одлуци кнеза Александра Карађорђевића.

Стошићева је подсјетила да је Медо Пуцић од 1860. године постао члан Друштва српске словесност.

– Из његовог пера 1864. године настаје један од најљепших романа у стиху – Цвијета. Исте године Пуцић постаје дописни члан Српског ученог друштва, да би 1870. године добио звање редовног члана. Код Обреновића је боравио од 1868. до 1874. године и то као васпитач кнезу Михаилу Обреновићу.

– Доста се полемисало о томе какав је био педагог. У једном писму Лагеру, професору славистике у Паризу, Пуцић истиче како је своју каријеру започео са најстаријом династијом – Бурбонском, а завршио је са најмлађом, са Обреновићима. У посљедњим годинама живота Пуцић приређује књигу пјесама која је објављена чак у три издања у Књижари браће Јовановић у Панчеву.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.