Идеја да се херцеговачки војвода једног дана пренесе у Херцеговину постоји већ деценијама, али да би се направио први корак требало је лоцирати гдје се заправо налази вјечна кућа Луке Вукаловића. Зато подухват Александра Влатковића из Требиња који је нашао гроб великог херцеговачког војводе у Украјини сасвим сигурно има историјску димензију.

Александар Влатковић испред Лукиног гроба у позадини се види стара и напуштена школа

Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Трифко Ћоровић

Чврсто решен да баш он буде тај који ће наћи гроб Луке Вукаловића, Александар Влатковић упутио се из Требиња у Украјину код пријатеља Ивана Лозовског и заједно са њим кренуо на двонедељни пут по недођијама Украјине.

Са чичом који зна целу историју села

У свим изворима пише да се гроб налази у месту Салтачка код Одесе, На терену истина је много другачија. Гроб Луке Вукаловића је на 1270 км удаљен од Одесе и тиме је овај подухват још значајнији.

Гроб Луке Вукаловића налази се у Салтићији, селу сличног имена, које је смештено на 140 км од Бердајанска.
– Није нимало лако данас бити Србин у Украјини. Они су врло неповерљиви, па када сам тражио податке у Архиву Украјине имали су сто питања. Тих дана је Вучић био гост руског председника Путина, а то су све ствари које нису Украјинцима баш по вољи. Ипак, захваљујући мом пријатељу Михајлу Воронтсову дошли смо до неопходних података да би нашли Лукин гроб, прича Александар Влатковић за Слободну Херцеговину.

Иван Лозовски и Александар Влатковић

После тумарања по украјинским недођијама Влатковић и Лозовски су се напокон обрели у Салтићији.
– Село је веома раштркано, наиме ту је тридесетак кућа на 20 километара квадратних. Сељани су прилично стари, а када сам питао за Луку Вукаловића, чича ме је одмах одушевљено питао ”Да ли си Гегреговац? У даљој причи са њим сазнао сам да до сада нико није тражио Лукин гроб, али село поред Луке је послужило и многим другим ратницима, свештеницима као мјесто вјечног починка.

ОВДЕ СУ ГОСТИ РЕСТКОСТ: Александар Влатковић са житељима Салтићије

Влатковић каже да му је старац испричао да је на том подручју било тридесетак црногорских фамилија.
-Црногорске породице су биле богате, а за њих су радили сељани. Причао ми је да је његова мајка радила за Црногорце и тако прехрањивала своју породицу – истиче Влатковић.

Колика је била храброст поћи у Салтићију говори и податак да је село удаљено свега 70 километара од ратне зоне, као и да је примјетан велики број војних пунктова.

– Судбина је хтјела да баш на Светог Луку откријемо гроб Луке Вукаловића. Усхићење које сам осјетио када смо нашли надгробну плочу не могу да опишем. Плоча је изузетно очувана а на њој пише: “1873 – Овде се налази сјапрах Ивана Лазаревича и воеводе Герцеговинскаго Луки Лазаревича Вукалович”.

Влатковић напомиње да су сељани одмах реаговали на Лукино презиме Вукаловић које им је добро познато, али да нико од њих о Лазаревићима не зна ништа па ће историчари имати задатак да се позабаве новом темом.

Ове године су откривена чак три споменика Луки Вукаловићу: Гајдобра (12. јула, Зупци 2. августа и Требиње 19. августа). Ова генерација Херцеговаца је показала одлучну жељу да његова вјечна кућа буде негдје подно Леотара.

Влатковић није само лоцирао гроб већ је контактирао и локалне власти.
– Мислим да ће за један такав подухват бити потребан велики новац. Узео сам контакте од предсједнице мјесне заједнице Салтићија, као и од служби за пренос костију и државних инситуција чија је сагласност неопходна да би се земни остаци великог Војводе пренијели кући. Надам се да је ово први велики корак до коначног циља.

Влатковић поред споменика Солдату из другог светског рата који се налази у центру Салтаћије