Спектакуларни налаз археолога у остацима средњовековног града Рудника. На металној плочици угравиран шлем украшен бивољим роговима и натпис: „Господин Лазар кнез све српске земље“
Печат који је носио кнез Лазар око 1373. године
ОТКРИЋЕ печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника је спектакуларан налаз до кога су у последњим данима овогодишње кампање дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Печат је урезан „у негативу“, као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.
– Реч је о јединственом налазу, до сад смо познавали само отиске печата на владарским повељама сачуваним у ризницама. По први пут пронађена је матрица којом су ти печати отискивани. Њу је могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник из дворске канцеларије – каже доцент др Дејан Радичевић који с кустосом Аном Цицовић руководи истраживањима.
Они истичу да је проналазак кнежевог печата дефинитивно потврдио важност средњовековног Рудника и наговестио да је у граду постојала владарска резиденција.
– Рудник је био врло важан извор Лазареве економске моћи, а печат доказује да је он боравио у њему и издавао повеље – каже др Радичевић. – Лазар је ширећи државу следио традицију Немањића и овладавао кључним рударским местима, од Новог Брда до Рудника, који му је био веома значајан.
ОДБИО ДА БУДЕ ТУРСКИ ВАЗАЛ
Будући кнез Лазар рођен је 1329. као син племића Прибца Хребељановића, који је после Душановог крунисања постао логотет – канцелар на његовом двору. Одрастао је и образовао се на двору најмоћнијег балканског владара тог доба. Женидбом са Милицом из лозе Вукана Немањића, Лазар је практично ушао у владарску породицу. У борби племства после Душанове изненадне смрти, прво је постао владар моравске Србије, а временом и најмоћнији међу српским племићима. Одбио је буде турски вазал и покушао да као и Душан створи хришћански савез за одбрану Европе од Османлија. Папска Европа је одбила да му пружи подршку. Лазар је повео српску војску у бој на Косову који је био Пирова победа: Османлије су накратко заустављене, а цвет српског племства је изгинуо.
Да би прецизно установили од ког је метала изливена матрица послали су је на испитивање у Републички завод за заштиту споменика културе.
– Спектрометријска анализа је дала невероватан резулатат, да је реч о аутентичној легури коју су направили овдашњи металурзи – каже др Радичевић. – Печат је направљен од легуре која садржи 80 одсто бакра, осам одсто олова, шест одсто калаја, два одсто цинка и један проценат силицијума. Суштински, то је оловно-калајна бронза којој су остали легирајући елементи дали посебне особине.
Стручњаци сматрају да је с печатне матрице отискивана предња страна жига и да је вероватно имала и други део.
Са археолошког налазишта на Руднику
– За другим делом печата и за остацима владарске резиденције потрага тек почиње – каже др Радичевић. – Печат који смо пронашли подсећа на „велики типар“ којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат с писма Дубровчанима.
Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шлема старији од приказаног на рељефу у Хиландару, указују да је овај печат кнез користио у раној фази владавине.
– Вероватно је реч о периоду непосредно после 1373. кад је победио великаша Николу Алтомановића у сукобу око Рудника – каже др Радичевић. – Од тада овдашњи рудници и градови постају значајан извор моћи кнеза Лазара, а доцније деспота Стефана Лазаревића и Вука Бранковића. Овде је радила најдуговечнија и последња ковница новца средњовековне Србије.
Средњовековни Рудник није био заштићен зидинама и можда је то разлог за губитак и откриће кнежевог печата. Наиме, одмах после Косовског боја 1389. угарски краљ Жигмунд покренуо је поход на „шизматичку“ Србију, а први циљ му је било освајање „Рудничке планине“ и њених богатстава. Међутим, наишао је на жесток отпор и морао је да се повуче. Затим је 1390. безуспешно опседао Острвицу, главну рудничку тврђаву.
– Угарски упад је кратко трајао због неочекивано упорног отпора Срба, које је највероватније предводио великаш Никола Зојић – објашњава др Радичевић. – Зојић није учествовао у Косовском боју јер је остављен да брани северну границу, што значи да су Срби били свесни опасности од Угарске.
Угари су искалили бес на цивилном насељу Руднику.
– Лазарев печат смо пронашли у отпадној јами, као да га је неко бацио у задњем тренутку, да би спречио да владарска ознака буде пронађена и злоупотребљена – каже др Радичевић. – Тај археолошки слој указује да је град био спаљен и разорен. Током обнове преко необичне скривнице је подигнута нова велика грађевина, која је практично сачувала печат.
Ана Цицовић каже да ће од четвртка печат бити изложен у Музеју Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
др Дејан Радичевић, Ана Цицовић
ТРГОВАЧКА МЕТРОПОЛА
Средњовековни трг Рудник био је цивилно насеље с густом концентрацијом солидно грађених објеката великих димензија, међу којима више православних и католичких цркава за приморске трговце. Град је био седиште трговачких компанија и администрације, са царином, дипломатским представништвом, резиденцијама, већницом, гостионицама и свратиштима за путнике.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
