На националном штанду биће представљено више од 1.500 књига водећих руских издавача
Ова година је посебна и за Русију и за Србију: у години 60. јубилеја Београдског сајма књига Русија је почасни гост, и то у години која је, наредбом председника Русије, проглашена годином књижевности. То је не само велика част за нашу земљу, већ и велика одговорност. Организатори руског штанда потрудиће се да свеобухватно представе руску културу, припремиће низ манифестација, за сваког по нешто, истиче Ирина Гњедкова, саветница за културу у амбасади Руске Федерaције у Србији,
На националном штанду биће представљено више од 1.500 књига водећих руских издавача, међу којима су: „Олма медија груп”, „Просвета”, „Аст”, „Аст-прес”, „Ексмо”, „Рипол класик”, „Дрофа”, „Росмен”, „Азбука-Атикус”, „Вече”, „Бели град”, „Владос”, О. Г. И. и многи други. За поштоваоце писане речи из Србије биће уприличени сусрети са најбољим класичним издањима, новим издањима савремених аутора, монографијама и водичима кроз Русију, биће представљена широка лепеза уџбеника, посебно за оне који већ уче или се припремају да уче руски језик, коју веома хармонично допуњавају речници. Дела о историји Русије, о кулинарству, примењеној уметности, добре и лепе књиге за децу – сви ови жанрови дају могућност сваком посетиоцу штанда да нађу нешто за себе.
За посетиоце Београдског сајма биће уприличена изложба фотографија „Блага руске књижевности” из колекције музеја „Каломенско”, која је посвећена историјату развоја руског писма и књижевне културе. У Београду ће боравити познати руски писци, добитници многобројних националних награда: Павел Басински, Сергеј Бељаков, Борис Јевсејев, Едуард Веркин… Нешто касније придружиће им се и писац, стручњак за књижевност, ТВ и радио водитељ Виктор Јерофејев и познати писац фантастике Сергеј Лукјањенко.
Централно место у руском програму заузеће тема православља. Под називом „Православна Русија” биће представљена изложба књига и низ манифестација, међу којима је и представљање „Православне енциклопедије”, у издању црквеног научног центра Руске православне цркве; представљање збирке чланака српских и руских аутора поводом хиљадугодишњице од смрти Светог Благоверног кнеза Владимира (протојереј Виталиј Тарасјев – старешина Подворја Руске православне цркве у Београду); пројекција филма „Друго крштење Русије” на српском језику; представљање нових издања Сретењског манастира; предавање „Издавачка делатност Руске православне цркве”…
Једна о планираних манифестација, каже Надежда Кушченкова из Руског дома, биће и видео-мост Београд (Руски дом) и Санкт Петербург (Председничка библиотека), током кога би издавачи, писци, библиотекари и сви други заинтересовани за популаризацију читања разматрали низ важних питања популаризације и ширења читања. У плану је и организација округлог стола о питањима превода са руског на српски језик и обрнуто, на коме ће учествовати Савез књижевних преводилаца Србије, Савез књижевника Србије, Удружење писаца и Српски ПЕН клуб, Удружење библиотекара Србије, Агенција за заштиту ауторских права Србије, представници Руског центра за науку и културу у Београду.
Обиман програм за преводиоце припремио је Институт за превођење, који ће представити свој велики програм подршке превођењу, биће одржан семинар за преводиоце, а као резултат заједничког српско-руског рада биће представљена прва књига из серије „Српска реч”, под називом „Ухвати звезду падалицу: Антологија савременe српске приче”, коју је 2015. године објавио „Центар књиге Рудомино”.
Публици ће први пут бити представљена и књига „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације” Славенка Терзића, изванредног и опуномоћеног амбасадора Србије у Русији, која је изашла из штампе непосредно пре Сајма, у издању руског издавача „Веће”, заједно са Фондацијом историјске перспективе.
Наталија Нарочницка и Фондација за историјску перспективу, на чијем је челу, припремају представљање серије књига о историји српско-руских односа. Шта се данас чита и штампа у Русији? Одговор на ово питање може се чути на предавању „О савременој руској књижевности: о тенденцијама и правцима у савременој руској прози. Поглед критичара и поглед писца” (П. Басински и Б. Јевсејев).
Државни институт за руски језик „Пушкин” припремио је обиман програм за оне који размишљају да почну са учењем руског језика. Практично, током читавог дана посетиоци се на штанду могу упознати са радом највећег интернет портала „Образовање на руском језику” (PushkinOnline), уз чију је помоћ могуће на даљину, са било које тачке наше планете, учити руски језик. А за најмлађе читаоце, осим многобројних квизова, такмичења у рецитовању и цртању, организован је и сусрет са Едуардом Веркином, чији је роман „Друг – април” сврстан у списак најбољих књига на свету „Беле вране – 2012”, који је сачинила Минхенска међународна библиотека.
Као што традиција налаже, после Сајма књига – све књиге остају у Србији: у Амбасади Русије у Србији, Руском центру за науку и културу, на Београдском универзитету и у другим установама културе у Србији.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
