• Нова књига поезије „Глинска сриједа“ пјесника Ђорђа Брујића управо је изашла у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа Црне Горе из Подгорице.

О Брујићевој поезији академик Дарко Танасковић је записао да су „стара времена од беспочетности текла и остављала своје биљеге на земљи и у људима, а ново вријеме нас запљускује све новим и новим таласима, и оним шуштећи тихим и оним урлајуће рушилачким, непрестано ронећи обале човјекове извјесности у погледу његове судбине у ткању опште повјеснице“.

Пјесништво Ђорђа Брујића, сматра Танасковић, није превасходно мистично или намјерно иницијацијски мистагогично, односно да у њему превладавају некакво изравно проповједничко вјерско надахнуће или вокација.

„Напротив, у овим згуснутим стиховима осјећа се снажна линија истински модерног, егзистенцијалистичког, па и песимистичког доживљаја свијета и човјековог положаја у њему“, сматра Танасковић.

Према његовим ријечима, „отуда и утисак о метафизичкој крстообразности његове поетике, у којој вертикала пресијеца и освјетљава хоризонтале старих и нових времена. Крста, зна се, нема ни без вертикале, али ни хоризонтале… А спознаје Смисла не може бити без човековог сведочења о њима“.

„Брујићев дар је елементаран, а пјеснички говор оплемењен и просијан медитативним меандрирањем, понирањем и успињањем између земље и неба, увијек и на земљи и на небу, а надасве у људском егзистенцијалном немиру (и моралном немирењу) са обезљуђујућим снагама исконског Зла. Рјечити топоними са завичајног и ширег српског националног простора и личности чија имена носе снажан симболички набој важна су стилска средства Брујићевог засићеног, али не и непроходног поетског рукописа“, ријечи су Танасковића.

Он истиче да се „у Брујићевим пјесмама, микрокосмос и макрокосмос зрцале један у другоме, као у каквој динамичној монади, довршеној у својој унутрашњој (пјесничкој) равнотежи, али и у сталној, вибрирајућој отворености према општем Смислу свих ствари“.