Ђурђевдан је имао симболично значење за соколе. Под отоманском влашћу тог дана сваке године окупљали су се хајдуци у шумама и спремали за нове борбе. Ђурђевдан је значио први дан борбе, која је трајала до зиме. Кад је Србија била ослобођена, Стара Србија још увек није. У новијој српској повести Ђурђевдан је значио почетак ослободилачких борби за Косово, и за Македонију. Тог дана су се сабирали четници и одлазили у Стару Србију да се боре. Ђурђевдан је био и дан сећања на пале јунаке. Тог дана су се борци сећали својих мртвих другова. После ослобођења и уједињења Ђурђевдан није изгубио свој симболични значај. Славила га је војска и заједно са њом соколска друштва. За соколе Ђурђевдан није био само дан сећања и успомене, већ дан нове заклетве, да се ослободи Госпосветско поље, Приморје, Корушка, Истра, Црес, Задар, Трст, Горица, Целовец и Бељак. (1)

Сушачко соколско друштво  је заједно са друштвима 1 и 2 окружја Жупе Ријека прославило је 1926. ђурђевдански уранак. Заједно са фанфаром и подмладком сушачки соколи рано ујутро кренули за Бакарец, где је било зборно место и заједничка вежба. У Бакарец су стигли у 10 сати пре подне. Већ су била окупљена остала друштва. Била су друштва : Сушак, Кастав, Замет, Церник-Чавле, Драга, Трсат, Бакар,  Красица, Краљевица, Цирквеница, Нови и Селце. Било је 650 сокола са две фанфаре. После међусобног поздрављања уз свирање фанфара настало је ђурђевданско расположење. Измешани са становништвом играли су соколи коло, а након кола остале игре. Певане су македонска севдалинка, сријемске и приморске песме. После вежбе одржане у Народном Дому, настављена је забава до 6 сати увече. Соколи су се уз свирање фанфара разишли сваки на своју страну. (2)

У Автовцу на Ђурђевдан 1932. ударен је камен темељац првом соколском дому у Херцеговини. Свечаност је извршена у присуству представника државне власти, војске, цркве, културно-просветних и националних установа, грађана и народа овог краја. Присуствовао је народни борац Васиљ Грђић, народни посланик. Уз чете автовачког друштва са заставама присуствовало је гатачко соколско друштво са својим четама. Освећење камена темељца извршено је од стране свештеника Шпира Старовића и хоџе Куртспахића. Ристо Грђић, тајник гатачког соколског друштва говорио је о значају уранка и освећења камена темељца у Автовцу. У свом говору др. Миле Докић, изасланик Соколске жупе Мостар, величао је соколску идеју, која је пала на тако плодно тле међу овим народом. Свој говор завршио је речима: „Соколи напред за добро народа !“. После су говорили народни посланик Васиљ Грђић, срески начелник Четко Дедић, старешина Соколског друштва Автовац, Митар Маљевић, Силвије Богић, апотекар из Книна и председник автовачке општине Ристо Ђурић. Ученица К. Зимовић декламовала је „Дизање соколског дома“. Одржана је утакмица сеоских сокола у скакању, трчању, бацању камена … . Одржане су просте вежбе чланова и подмлатка автовачког друштва. Соколско друштво Автовац са својим четама приредило је изложбу ручних радова, коју је отворио старешина друштва Маљевић. На изложби су приказани ручни радови сеоских сокола. Истицале су се машине за пређу, опуту, столице, грабље, виле, преслице и друго. (3)

Соколско друштво Бар  је заједно са са Соколском четом Мркојевићи, музичким друштвом „Братимством”, ученицима гимназије, женске занатске и основне школе и великим бројем грађана приредило 6. маја 1932. ђурђевдански уранак у месту званом Добра вода. На уранку је друштвени просветар Марко Страхињић одржао предавање о значењу ђурђевданског уранка и о догађајима, који се помињу у вези са Ђурђевданом. Затим су чланови друштва и чете натицали у трчању, скакању, бацању камена са рамена и у стрељању. (4)

Соколско друштво Блато на Корчули приредило је 15. 5. 1932. уз учешће свих месних друштава, ђурђевдански уранак, на којем су учествовале све друштвене категорије. Уранку су присуствовала и околна друштва. Тајник просветног одбора друштва Вигна одржао је предавање о значењу тог историјског дана. Затим је настало свирање, певање и игра, а млади нараштајци су се натјецали у играма и вежбама. Након весеља вратили су се соколи својим домовима, окићени зеленилом и певајући соколске и националне песме. Уранак је допринео братском заједничком раду сокола са осталим друштвима на острву. (5) Соколско друштво у Добрљину, Соколска жупа Бања Лука, једно брдо назвало је „Тиршево”. На том брегу су планирали да сваке године славе Ђурђевдански уранак. (6)

Соколско друштво Борово је 1934. приредило ђурђевдански уранак 6. маја на Добру Воду са 50 чланова и чланица. (7)

На Ђурђевдан, 6. маја 1936. приредило је Соколско друштво Бели Манастир у свом дому соколску забаву. Забава је била из два дела : академије и плесне забаве. Академија је била подељена у 16 тачака. Приказани су игрокази, декламације, као и дечји позоришни комад „Принцеза Бисерка” у три чина. Све тачке извела су деца. После академије била је плесна забава. (8)

Соколско друштво Београд Матица прославило је своју славу Ђурђевдан 1936.  уранком у Кошутњаку. Група чланова и нараштаја ишла је на уранак у Кошутњак. Окићени зеленилом приспели су на обред сечења колача. Момир Коруновић говорио је о значају славе за соколе, као и о славским обичајима. Приредбу су посетили представници свих соколских друштава Београда, Жупе и Савеза, стари чланови и угледни пријатељи Соколства, а увеличало је својом музиком Соколско друштво Београд VIII. (9)

Управа чете Главина I је са свим члановима, нараштајем и децом, као и са онима који нису били соколи, приредила 6 маја 1936. ђурђевдански уранак на месту званом „Турића Бриста”. Око 3 и по сата мноштво света је у поворци кренуло на уранак. Док су ишли певали су соколске и националне песме. На месту уранка деца су вежбала просте вежбе, а просветар је говорио о значају ђурђевданског уранка. Око 8 сати вратили су се кући и поворци певајући соколске песме и кличући често краљу Петру, Југославији и Соколству. (10)

Заједно са војском Соколско друштво Госпић је 1936. приредило ђурђевдански уранак. Кренули су са соколском музиком на челу.  Ишли су у оближњу шуму названу Јасиковац. Усред шуме играла су се народна кола из свих крајева земље. Трубач је засвирао збор и сви су се вратили у Госпић. (11)

Соколска чета Липово Поље приредила је ђурђевдански уранак. Чланови су у поворци  са соколским тамбурашким збором направили излет у шуму удаљену око 10 километара. (12)

Соколско друштво у Подгорици је на Ђурђевдан 1937. извршило освећење своје заставе и полагање камена темељца за свој соколски дом. Заставу је даровао члан друштва Божо С. Рогошић, кафеџија из Подгорице, који је истовремено кумовао застави. Ујутро је извршена смотра сокола у соколани, којој су присуствовали делегати Соколске жупе Цетиње. Након смотре соколи су на челу са соколском музиком пошли из сокола у поворци до улице Марка Миљанова где је требао да се подигне соколски дом. Пре почетка свечаности говорио је старешина друштва др. Никола Шкеровић. Потом је музика свирала химну и извршено је полагање камена темељца соколском дому. Обављен је црквени обред. Говорио је др. Шкеровић. Дароватељ и кум заставе Божо Рогошић развио је заставу уз пригодан патриотски говор. У подне је гостима приређен ручак у хотелу „Империјал”. После подне одржана је јавна вежба, а увече соколска академија. (13)

На скупштини Соколског друштва Босанска Крупа 1937. закључен је петогодишњи план рада у току Соколске Петрове петолетнице. На Ђурђевдан је било завршено са градњом чесме „Шујиновац”, као споменику краљу Александру, коме је она била посвећена. За изградњу и каптирање врела било је утрошено 1000 кг цемента, 9 метара кубних песка, 4 метара кубних камена, пола метара кубних даске, 25 радничких надница и спомен плоча од белог мермера са натписом „Краљу Александру I. Ујединитељу, Соколско друштво.“ Чесму су благословили прота Гаковић и имам Мујатовић. Старешина Бјеговић одржао је говор о Соколству и његовом задатку у Соколској Петровој петолетници. Водом са чесме служиле су се све оближње куће, чак и удаљене. У близини чесме налазило се најомиљније излетиште Крупљана и стрелиште стрељачке дружине. (14)

Соколи у Дубровнику су са војском,омладином и националним друштвима приређивали сваке године Ђурђевдански уранак. На ђурђевдански уранак Соколског друштва Дубровник у Лапад 1939. у 5 сати изашли су војска, соколи, омладина и чланови свих националних друштава. Вратили су се у град са музиком на челу. (15)

Соколско друштво Бели Манастир приредило је заједно са војском и осталим месним друштвима Ђурђевдански уранак. У јутро је био састанак пред  соколаном, одакле се пошло са музиком на челу у шуму „Хадица” где је приређена игранка и закуска.(16)

На Ђурђевданском уранку у Ваљеву учествовали су соколи, војска, школска омладина и грађани  у нмого већем броју него ранијих година. Иако је падала ситна киша и наговештавала лоше време, није могла да омете неколико километара дугачку поворку са две музике, војном и соколском. Поворка је кренула у одређено време ка месту уранка, на Пећину. Соколи, школска омладина и певачко друштво „Чика Љуба” извели су ђурђевдански програм. Члан Просветног одбора соколског друштва брат Петар Виденовић, управитељ Грађанске школе, одржао је предавање о Ђурђевдану. После програма приређен је заједнички доручак и уранак је прерастао у опште народно весеље, које је трајало све до 10 сати пре подне, у игри народних кола, уз звуке војне и соколске музике. Поворка се окићена зеленилом и цвећем, вратила у град. Истог дана, после уранка, соколи су са музиком учествовали на првој слави и заклетви новосноване ватрогасне чете, у Соколском дому. (17)

За Соколе Ђурђевдан је имао симболично значење. После Првог светског рата  заклињали су се да ће ослободити неослобођене крајеве.  Сем тога на прослави су окупљали месна друштва, која су заједно са њима учествовала у уранку. Ђурђевдан је био дан одласка у природу или су тог дана полагали камене темељце својих соколских домова.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. А.Б. „Ђурђев дан”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 74;

2. Ђурђевдански уранак Соколства у Приморју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, 1926, бр. 6 и 7, стр. 139;

3. Ђорђе Тилимбат, „Ударање камена темељца првом соколском дому у Херцеговини“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. јуна 1932, бр. 23, стр. 5;

4. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27. маја 1932, бр. 22, стр. 3;

5. „Соколско друштво Блато (Корчула)“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. јуна 1932, бр. 23, стр. 5;

6. „Жупа Бања Лука”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 априла 1932, бр. 16, стр. 5;

7. Начелник Соколског друштва Хриберски, „Соколство”, „Борово”, Борово, 31 децембра 1934, бр. 53, стр. 8;

8. „Соколска забава”, „Соколски Гласник“, Љубљана, 15. маја 1936, бр. 20, стр. 5;

9. „Ђурђевданска слава”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;

10. „Главина I – Ђурђевдански уранак”, „Соколски Гласник”,  Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20,  стр. 5;

11. „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр.  6;

12. „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;  

13. „Освећење заставе и полагање камена темељца дому Соколског друштва Подгорица”, „Соколски гласник”, ,Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 4;

14. „Чесму посвећену Витешком Краљу Ујединитељу подигло је Соколско друштво Бос. Крупа”, „Соколски Гласник“, Београд, 12 јуни 1937, бр. 18, стр. 2,3;

15. „Ђурђевдански уранак”, „Дубровник”, Дубровник, 6 маја 1939, бр. 18, стр. 4;

16. Б.С, „Окружни састанак у Белом Манастиру”,  „Братство”, Осијек, 10 маја 1939, бр. 5, стр. 85;

17. „Вести”, „Око соколово”, Београд, 1 децембар 1939, бр. 10;