• Други сабор Љубињаца обиљежен је промоцијом пјесме “Љубим камен земље моје” аутора Александра Јањића, сјајним наступом АКУД Шпанац и женске пјевачке групе из Љубиња.

• Први пут на неком херцеговачком скупу бирао се најбољи сир из завичаја.

• Покренута иницијатива да дом здравља у Љубињу понесе име легендарног др Богољуба Љуба Пешута

Сплет околности је утицао да прође читав један олимпијски циклус како би се одржао други Сабор Љубињаца.

И овога пута Љубињци и њихови пријатељи, њих око 200, окупили су се у еминетном београдском ресторану Језеро на Ади Циганлији.

Својим присуством овај скуп је увеличао генерал-потуковник Војске Републике Српске Никола Делић, ратни командант Билећке бригаде у чијем саставу су били и љубињски борци током одбрамбено-отаџбинског рата.

Уз ријечи молитве “Оче наш” скуп је благословио свештеник протојереј-ставрофор Радивој Панић.

Пешут: Херцеговина је земља љубави!

Окупљене је поздравио кум овогодишњег сабора, стуб љубињске свакодневнице и свакако један од најуспјешнијих српских привредника Милан Пешут.

Он је поручио да Херцеговина није само колијевка и један од највећих интегративних фактора српског рода, већ и земља љубави, што свједоче бројни топоними. Изразио је забринутост за судбину све празније Херцеговине која “цијели свијет насели”, али и наду да ће будућност бити боља. Осврнуо се на сарансак (бијели лук), бренд по коме је Љубиње познато и у свјетским оквирима.

– У свијету постоји више од 200 врста сарансака, али један од најквалитетнијих расте баш у Љубињу. Посао се не прави увијек само да би се зарадило, већ да би наше мјесто оживјело. Морамо имати динамички однос према животу, извлачити поуке из историје и вјеровати да ће сутра бити боље – поручио је Пешут.

Поздрављајући Љубињке и Љубињце велики добротвор, носилац Ордена Светог Саве I степена, хуманитарац и успјешни привредник Саво Ћоровић није крио радост због новог завичајног скупа уз жељу да сусрети буду чешћи и да сваког од присутних послужи добро здравље тако да доживи титулу једног од настаријих сијелџија.

Брборић: Поносни смо на младе нараштаје!

Предсједник скупштине Удружења Љубињаца, шеф катедре за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, проф др Вељко Брборић је у поздравној бесједи нагласио потребу да се фомира именик Љубињаца.

– Знамо да нас је доста, а никако да се пребројимо, што у вријеме модерних технологија не би требало да представља претежак посао.

Брборић је исказао понос због успјеха акције у коме су на протеклом сабору скупљена средства за куповину комбија којом се данас развозе љубињски одбојкаши и чланови фолклорног друштва.

– Нисмо могли имати бољу инвестицију. Одбојкаши су још у прошлом вијеку мало Љубиње учинили великим, а фолклорно друштво је чувар наше традиције. Поносни смо на нашу омладину – поручио је Брборић.

Драпић: Борба за бољи живот Љубињаца!

У периоду између два сабора Љубиње је добило и новог начелника Стева Драпића. Он је присутнима пренио поздраве из Херцеговине и дао пресјек дешавања у претходном периоду, наглашавајући да се Љубиње суочило са бројним изазовима, међу којима је највећи био разоран земљотрес са чијим се посљедицама и данас ово херцеговачко мјесто суочава, а чему свједочи и оштећена зграда саме општине.

– С друге стране, Љубиње је захваљујући привреднику Николи Носовићу добило и нове производне капацитете у текстилној индустрији, а захваљујући предузетничким активностима Милана Пешута и Душка Кољибабића, уз традиционално препознатљиву производњу херцеговачког биља, привредна слика Љубиња је повољнија.

Драпић је навео и инфраструктурне пројекте међу којима је асфалтирање насеља Виногради, реконструкција дијела пута према Стоцу, али и отварање отвореног спортског терена…

Своју бесједу је завршио позивом Љубињцима и њиховим пријатељима у Србији да кад год су у прилици посјете завичај и у њему уживају користећи повољан географски положај и близину морске обале.

Јањић: Повратак завичају из кога су преци отишли прије 100 година!

Посебно емотиван тренутак вечери била је промоција пјесме Љубињу “Љубим камен земље моје”, коју је написао рођени Ваљевац Александар Јањић. Ова пјесма је требало да буде премијерно промовисана на славу Љубиња Малу Госпојину, али је киша то одложила за један дан.

Јањић је испричао како је његова породица прије више од сто година отишла из Љубиња.

– Коријени су чудо и вуку неким невидљивим магнетима. Најприје неким непланираним путевима, а онда се укажу родослови, гробља предака и куће у којима су живјели. Затим вас обузме неки понос, носталгија, потреба да се одужите празавичају, а најпослије можда и да му се вратите. Ја још нисам одлучио да се вратим, али сам одлучио да се одужим макар кроз ову пјесму. Нисам музичар, нити сам икада написао иједну пјесму сем ове. Надам се да ће се некада на спонтано запјевати у некој љубињској кафани на неком крштењу или свадби – поручио је Јањић и истакао да је стихове посветио Љубињцима који су остали у завичају кроз све ове вијекове и одољели бројним искушењима.

– Пјесма је посвећена је и мојим прецима који су трагајући за неким својим сновима отишли одатле и да није тако било – ни мене данас не би било – закључио је Јањић топло поздрављен од стране својих земљака.

Пецељ: Ако немате коријене – немате ништа!

Предсједник удружења Љубињаца, академик Милован Пецељ, не штедећи комплименте захвалио се Александру Јањићу што је пјесмом уљепшао завичајно вече.

– Познато је да је у историји књижевности некад довољно да једна књига, пјесма, па чак и стих учини да се пјесниково име не заборави, баш као што је Бојићева Плава гробница, Бодлеров Албатрос, Дисова Нирвана…

Цитирајући Цвијића који је љубињски крш описао као узбуркано камено море, Пецељ је истакао да се читава лоза развијала на четири стране свијета, па данас више Љубињаца живи у расејању него у самом Љубињу.

– Они који су рођени у Љубињу носе собом носталгију у којој ослушкују шапат вјетра са завичајних ливада и мирис покошеног сијена. Зар има љепше љубави? Зато није чудо што се само још у Љубињу пјева да је “камен мекан”. Завичај може бити било где, али само је једна постојбина. Ако немате коријене – немате ништа – поручио је Пецељ.

Слободан Турањанин је у име одбојкашког клуба “Љубиње Банком” као знак захвалности за добру сарадњу са Удружењем Љубињаца Миловану Пецељу поклонио дрес.

Сир из Хрђуса по укусу гостију!

Према идеји Чеда Брборића током вечери велику пажњу је изазвало такмичење у избору за најбољи завичајни сир. Присутни су могли да пробају сир из љубињских села: Убоско, Бјелошев до, Крајпоље, Ивица, Хрђуси, Пустипуси.

Предсједник комисије Радослав Шалварица је истакао да је сир Миладина Милошевића из Хрђуса имао далеко највећи број гласова, па је проглашен најбољим. Око осталих узорака одлучивале су нијансе и мале разлике у броју гласова. Друго мјесто освојио је Љубо Ћук (Крајпољe), а треће Деса Брборић (Пустипуси).

Након сланих ђаконија гости су уживали и у првокласним тортама које је поклонио Лука Шушић. Скоро полувијековна породична традиција производње врхунских колача и торти одавно је освојила српске трпезе од Херцег Новог до Београда.

Удружење Љубињаца је на првом сабору поставило веома високе стандарде у понуђеном културно-умјетничком програму. Извођењем Црмничког кола и Играма из Врања АКУД Шпанац предвођеним Милошем Сикимићем контиунуитет је настављен.

По први пут на неком завичајном скупу наступио је виолиниста свјетског гласа Драган Средојевић изводећи “Марш на Дрину”.

Сплетом херцеговачких пјесама највеће одушевљење изазвале су Теодора Бокић, Јована Медан, Андреа и Бојана Дангубић, чланице женске пјевачке групе фолклорног друштва Љубиње, које већ деценијама веома успјешно предводи неуморна Деса Радић.

За забавни дио програма потрудио се Милоје Бубања (поријеклом из љубињског села Крушевица) са својим бендом.

Одржана је и томбола, а најсрећнији су добили ручак у култним београдским ресторанима “Стара Херцеговина” и “Стара српска кућа” или су обогатили кућну библиотеку књигама Вељка Брборића, Милована Пецеља, Вукашина Лугоње….

На крају вечери Вељко Брборић је уручио Благодарје онима који су помогли одржавање овог сабора: Милану Пешуту, начелнику Љубиња Стеву Драпићу, Луки Шушићу, Александру Јањићу, Милошу Сикимићу, Десанки Радић и Трифку Ћоровићу.

Предсједник Удружења Милован Пецељ се букетом цвијећа захвалио водитељки Влатки Турањанин Поповски.

Завичајно вече Љубињаца увеличао је бивши предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, некадашњи потпредсједник Владе АП Војводина Спасо Комад, бивши народни посланик у Скупштини Србије Дејан Стошић, представници братских херцеговачких удружења Раде С. Петровић (Удружење Требињаца “Јован Дучић”), Слободан Бобан Драшковић (Клуб Гачана), Борислав Кркелић (Удружење Билећана), Милан Бели Бјелогрлић (Херцеговина Зрењанин), проф др Војо Ковачевић, проф др Божо Илић, др Вукашин Лугоња, Жарко А. Бутулија, новинар Југослав Рађеновић и бројни пријатељи Љубиња и Удружења Љубињаца.

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић