• Објављујемо у цјелости отворено писмо које је упутио Лазар Радан,најмлађи српски магистар историјских наука,  Српском просвјетном и културном друштву „Просвјета“ – ГО Мостар

Поштовани,

Жао ми је што је дошло до ситуације да вам шаљем отворено писмо, али након текста који ћу објавити, сматрам да је оно сврсисходно.

Наиме, прије двије године сам се пријавио на конкурс за стипендију „Владимир Ћоровић“ и одбијен сам без објашњења. Посредним путем, пар мјесеци након одбијенице, сазнао сам да „нисам доставио потврду да сам редован студент“. Иако сам био мишљења да јесам, прихватио сам објашњење.

За школску/академску 2022/2023. СПКД „Просвјета“ ГО Мостар је објавила нови конкурс за стипендије. Водећи се жељом да будем стипендиста институције чије је оснивање 1902, у току невјероватне репресије аусторугарског режима било преседан, која је стипендирала једног Ива Андрића, Атанасија Поповића, али и друге велике Србе, као и Хрвате и Муслимане из нашег краја, био бих одушевљен наградом такве тежине.

Како не бих ништа препустио случају, детаљно сам прочитао конкурс.

У њему је стајало да стипендирате и студенте постдипломских студија, што степен студија који ја похађам (докторске академске студије) сигурно и јесте. На основу тога, прикупио сам сву документацију, која је укључивала пријавни формулар, мотивационо писмо, потврду да сам редован студент, детаљну биографију, детаљан извјештај о оцјенама са студија, доказе да сам активан у српској заједници преко три године, као и доказ о наградама у току школовања, али и податак уколико је један од родитеља незапослен (мој отац је пензионер, са 80% инвалидидтета проузрокованих дијагнозом Sclerosis Multiplex G-35).

Након прикупљених папира, који су подразумијевали, поред наведеног, и доказе да сам студент генерације одсјека, најбољи студент Филозофског факултета у Новом Саду за 2021. годину, да сам добио Награду Матице српске из Задужбинских фондова, да сам двоструки стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије, да сам носилац црног појаса у каратеу, био лиценцирани републички карате судија, да сам активан у Фондацији „Св. Вукашин“, као и у Задужбини „Кнез Мирослав Хумски“ преко три године, итд, све папире сам разлистио на под, усликао их из висине, израдио слику у боји и и њу приложио у коверту са документацијом, како ништа не бих препустио случају.

Дакле, студент ДАС, пријавио се на конкурс гдје се стипендирају студенти постдипломских студија, узгред са просјеком са ОАС 9.9, и са МАС 10.0, уз објављених десет научних радова и касније научном монографијом, мислио сам да све испуњавам како и доликује. Моје мишљење је употпунила и „честитка/вести“ коју сам добио 30. децембра 2022, са мејл адресе СПКД „Просвјета“ ГО Мостар, да сам стипендиста ове институције.

Све је било у потпуном реду, док прије 5 дана нису изашле листе са именима стипендиста. Мог имена није било на листи. На мој упит на исти мејл са кога сам добио честитку, одговор још увијек нисам добио. У тим околностима, писао сам директно његовом преосвештенству епископу Димитрију, са намјером да га питам да ли он, као личност, може да провјери о чему се ради. Сасвим је јасно да епископ нема са било којом одлуком никакву везу, већ је његов углед потенцијално могао да ми донесе само неку информацију. Провјером је утврђено да је мејл који сам добио као „честитку/вести“, био мејл који је „послат грешком“.

На моје запрепаштење, јер то образложење сам добио тек на мој упит, 9 дана пред додјелу (!) (шта би да се додјељује у неком европском граду и да сам по инерцији без да гледам листе у исти и отишао да добијем своју награду?), то је био једини одговор на сва моја питања. Инсинуације да се стипендије не додјељују докторандима, нису потврђене, а сама њихова потврда нема апсолутног смисла, јер у конкурску стоји ставка „…постдипломских студија“.

Не сматрам ништа, али и не знам ништа, јер одговор нисам ни добио. Једино што се намеће као закључак, јесте да сам неким видом намјерне или личне интервенције уклоњен са списка стипендиста, јер ништа друго се здраворазумски не може наметнути као одговор. Уколико би се то испоставило тачним, био бих као човјек дубоко разочаран степеном на коме се налази СПКД „Просвјета“ ГО Мостар.

У том случају, забринуо бих се за племениту идеју и напредак друштва, сходно таквим интервенцијама. То све навело би ме да помислим да ли ћу сутра уредно моћи да добијем рецепт код љекара и купим амоксицилин у апотеци, или да ли ћу моћи да уредно аплицирам у свом граду на конкурс, или нешто треће? уколико не мислим како се намеће да мислим. Ако се деси да смо овакве племените идеје политизовали, стидиће нас се потомци, а преци да се устану свакако би нас опомињали. С тога вас молим не дозволите да политиканство, без обзира на било какав став било ког вашег одговорног лица, преузме кормило.

На крају овог писма, с обзиром да је отворено, приложићу слику конкурса, слику документације коју сам послао, као и слику екрана мејла у коме ми је честитано на добијању стипендије.

У нади да ћете ми послати објашњење (уколико оно заиста и постоји) зашто нисам добио стипендију, срдачно вас поздрављам!

С поштовањем,

Лазар Радан

Требиње, дана 25. априла 2023.