Сеобе условљене различитим разлозима од давнина су дио усуда српског народа. Панонска низија од најранијих времена представљала је простор од колонизационог, стратешког и економског значаја. Војвођанска област одувијек је била поприште бројних миграционих кретања, сусрета и сукоба различитих народа, раса и култура, преко неолитских, античких и средњовјековних популација, све до планског насељавања у доба Хабзбуршког царства.
Прије тачно сто година у равници Војводине одиграла се значајна промјена етничке структуре становништва. Након пораза и распада Аустроугарске у Првом свјетском рату, Банат, Бачка, Барања и Срем присаједињени су Краљевини Србији, а потом и новонасталој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У склопу аграрне реформе и колонизације на њеној територији, земљиште некада велепосједничких имања раздијељено је српским ратним добровољцима, колонистима неборцима, мјесним аграрним интересентима, аутоколонистима, отнатима и беземљашима.
Највећи број добровољава колониста дошао је из Динарских предјела јужнословенских земаља Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације и Црне Горе. Међу ратним добровољцима били су и старосједиоци Баната, Бачке, Барање, Славоније и Срема. Оптантско становништво из поградничних и других мјеста Мађарске и Румуније, такође је било укључено у колонизацију. Укупно је досељено око 100.000 колониста у Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију.
Тим поводом у Матици српској је 16. 12. и 17. 12. 2021. године организована Свечана академија и научни скуп о обиљежавању вијека од почетка колонизације војвођанских области. Такође, у Музеју Војводине је постављена изложба под називом “Стрма равница“ која је посјетиоце водила по страмој равници уз покушај дочаравања живота и рада српских добровољаца и колониста Војводине.
Предсједник Матице српске Драган Станић указао је на значај теме колонизације као најтемељнијег проблема и питања историја једног народа:
Ми не можемо разумјети судбину Срба, без представе о сеобама које су биле у различитим временима. Колонизација је један феномен који познајемо из античких времена, а за простор Војводине постаје битан од 18. вијека, као и у 20. вијеку. Овај процес морамо добро познавати и добро проучити да би разумјели много тога што се овде збива. Овај скуп треба да нам понуди одговоре на низ раније постављаних питања. Иако је много тога већ истражено, увјерени смо да има простори за додатно истраживања. Ми данашњу Војводину не можемо разумјети уколико ове процесе не схватимо веома добро, још од 18. вијека када су и други народи насељавали Војводину. То укрштање народа треба да разумијемо да би разумјели који је то простор у којем ми живимо и на који начин треба да чувамо сва та сјећања и да разумемо амбијент у којем треба да обезбједимо останак и будућност нашег народа. Српски народ је умјетност памћења умeо да чува у фолклору, а надамо се да ће и књижевност, умјетност, наука нашег и будућег времена чувати то сјећање на све оно што српски народ јесте. Чувати представу о томе куда се све кретао, како је на неким дијеловима нестајао, како је негдје јачао. Све су то комплексне и сложене приче.
Обиљежавање стогогодишњице колонизације Војводине у Матици Српској је споменик људима који су се на ове просторе доселили између два свјетска рата али то је и прилика да се отвори једно значајно питање за историју Војводине, питање колонизације и насељавања, истакао је генерални секретар Матице Српске Милан Мицић, а уједно и иницијатор овог обиљежавања.
Такође, послије Другог свјетског рата догодила се још једна већа колонизација у другачијим животним условима и идеолошким околностима која је на просторе Војводине довела око 250.000 људи. То су теме од животног значаја данашње АП Војводине и теме које заслужују пуну пажњу историчара, етнолога, социолога, демографа, историчара умјетности и књижевности.
Према ријечима доктора Милана Мицића, животи људи који су насељавани, посебно ратних добровољца, били су сценарији за романе, јер су они долазили ратујући за Србију. Долазили су из Америке, Русије, прелазили су континете и мора да се боре за српску националну идеју и отаџбину коју прије тога нису видјели. Они су се борили за Србију, а створили су Југославију и били су вјерни чувари и симболи Краљевине Југославије и у наредном времену:
Од 1921. до 1923. године трајао је талас насељавања тзв. сјеверних крајева у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Под северим крајевима подразумевали су се Банат, Бачка, Барања, Срем и Славонија. Између два свјетска рата ту је формирано око 200 насеља гдје је пред Други свјетски рат живјело око 100.00 становника. Главни насељеници били су српски добровољци, ратни ветерани из динарских крајева Краљевине, али и српски оптанти из Мађарске и банатско сиромашно становништво. Ова колонизација је била и динарско-равничарска. Формирана су нова насеља која су носила имена Пут Војводе Степе, Банатског Карађорђева, Бачког Карађорђева, Ветерника, Степановићева. Обиљежавали су једно ново вријеме, једну нову епоху. Досељено становништво није добило замљу у власништво, добило је у привремни закуп, што је изазивало несигурност код њих. Тек до 1940. године то становништво добија земљу. Такође, власти које су организовале колонизацију, нису обезбиједили куће за досељенике они су дуго били у привременом смјештају, у мајорским зградама и у тешким тјесковним животним условима.
Међутим, то насељавање је било дио миграционих процеса и процеса колонизације који су трајали у овим крајевима, на јужним ободима Аустроуграске послије ослобођења од турске власти 1718. године. То је био један јединствени дио тих великих процеса који су стварали етнички, културни, привредни, социјални мозаик данашње Војводине. Врло је значајно што Матица српска обиљежава овај процес зато што је популација која се доселила између два свјетска рата на ове просторе била заборављена. Прво је била забрањена послије Другог свјетског рата и одлукама комунистичких власти прекинут је њихов рад јер су ти људи сматрани непријатељима постојећег режима. Популација која је урадила два велика дјела: створила је југословенску државу 1918. године и створила нова насеља на ледини и била је заборављена.
Међутим, њихова дјела су била толико значајна да су она морала кад тад да се појаве на површини и да уђу у српско историјско и културно сјећање. И управо ови догађаји у Матици српској, као и изложба “Стрма равница“ која се одвија у Музеју Војводине покушавају да обнове сјећање на те људе, прије свега српске ратне добровољце који су унапријед жртвовали своје животе борећи се за Србију отаџбину коју прије тога никада нису видјели јер су они били држављани Аустроугарске.
Ови догађаји данас и сутра имају за циљ да подсјете на те људе који су имали идеје, енергију и самопоштовање. Преко њих су прешла два свјетска рата, а они су као чувари и симбол Краљевине Југославије изнијели све оне недаће које су пред њих биле постављене, као промјена идеологије и држава у првој половини 20. вијека у којем су живјели, истакао је др Милан Мицић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
