Пребиловци – симбол српског страдања у Херцеговини, 8. августа биће мјесто сабрања, обнове живота и људског достојанства и мјесто из кога ће бити послане поруке праштања како се злодјела више никад не би поновила, рекао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
У Пребиловцима ће 8. августа НЈегова светост патријарх српски Иринеј освештати Храм Васкрсења Христовог у саслужење бројних владика и свештенства Српске првославне цркве.
Храм Васкрсења Христовог саграђен је у спомен на 4.000 Срба који су у Другом свјетском рату страдали од усташких злочинаца на подручју Доње Херцеговине и били бачени у јаме.
Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице у којој су њихове кости, након педесет година, 1991. године нашле смирај. Али, не задуго. Већ 1992. Спомен костурница је минирана од хрватске војске, а мошти уништене.
По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне ће бити сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол Васкрсења и симбол живота.
Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је идејни творац изградње овог храма и уз чије је огромно залагање и направљен за мање од двије године, наглашава како обновом Храма Васкрсења Христовог Пребиловци постају препознатљиви не само по страдању него изнад свега као мјесто васкрсења, сабрања, обнове живота и људског достојанства.
„Поруке које једино треба послати са тог светог и страдалног мјеста су – поруке мира, помирења и, надасве, праштања, како се слична злодјела не би никада и никоме поновила, како би помирење и праштање постали жива реалност, а не само пука слова на папиру“, истиче владика Григорије.
Владика наглашава да искључиво од свих народа и вјерских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодјела више не би понављала.
„Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацијеле, на добробит свих нас, наше дјеце и наше будућности“, истиче владика захумско-херцеговачки и приморски.
За Пребиловце владика Григорије има и друге планове, о којима засад не говори. „Бог прегаоцу даје махове. Уз Божију помоћ и добру вољу и хтјење све је могуће. Али дозволите ми да о томе говорим по учињеном послу“, каже владика.
Владика Григорије наглашава да је Храм у Пребиловцима саграђен уз добру вољу, разумијевање и помоћ предсједника Републике Српске, али и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
На освештању Храма 8. августа у Пребиловцима владика очекује све добронамјерне људе из Републике Српске, Федерације БиХ и региона.
„Очекујемо све оне који су свјесни важности овог догађаја, његовог дубљег смисла и наше намјере и жеље да све протекне у достојанственој и мирној атмосфери. Свако ко је у стању да то испоштује – добро је дошао“, поручује владика Григорије.
Међу именима 4.000 страдалих на зидовима пребиловачког храма биће исписана имена 826 становника овог мјеста које је једно од четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату.
У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. страдало 85 одсто живља, махом жена, дјеце и стараца.
Они су, према свједочењима усташа којима је 1957. суђено за овај злочин, живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци надомак Међугорја. Јама је по налогу комунистичких власти забетонирана.
Кости су извађене тек 1991. године и из ове и многих других херцеговачких јама које су биле стратише више хиљада Срба који су страдали под окриљем НДХ.
Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се обиљежавају 6. августа.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
